IT stručnjake Srbija uvozi iz Hrvatske i Rumunije
– Teško je poverovati da, i pored 743.518 nezaposlenih u Srbiji, moramo da uvozimo radnu snagu, ali je to tako – tvrdi Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
On je na rašnjoj konferenciji „Zarade i modeli nagrađivanja” u Beogradskoj bankarskoj akademiji istakao da je danas u Srbiji teško pronaći kvalitetne kadrove, dodavši da kompanije počinju da uvoze radnu snagu, kao i da svoje firme otvaraju u blizini granice.
– Čak i neki strani investitori koji su došli u Srbiju ili razmišljaju o dolasku, više ne biraju Beograd, niti centralnu Srbiju, već žele da podignu svoje fabrike u graničnom pojasu. Interesantne su granice s Rumunijom, Bugarskom ili prema Makedoniji. Smatraju da je bolje da imaju dve do tri zemlje iz kojih mogu da povuku kadrove jer su svesni toga da ih u Srbiji nema dovoljno – rekao je Rajić.
Da Srbiji zaista nedostaju kvalifikovani i potrebni kadrovi potvrdio je i savetnik u Ministarstvu privrede Dušan Korunoski, dodajući pri tom da je to verovatno i posledica toga što radnici u Srbiji nisu dovoljno plaćeni pa smo samim tim prinuđeni i na to da uvozimo radnu snagu. Kao primer, Korunoski je naveo da kompanije iz IT sektora u Srbiji uvoze radnike iz Hrvatske i Rumunije.
Da bi se uočeni problem nedostatka kvalifikovane radne snage rešio, Rajić ističe da je važno da država ide tragom potrebe privatnog sektora, koji traži da se srpski obrazovni sistem promeni iznutra da bi se mladi obrazovali za radna mesta za koja nema kadrova.
– Došle su inostrane kompanije, imamo sve više stranih hotelskih lanaca u Beogradu, sve više naših kompanija koje rade na proizvodnji softvera, i šta se onda dešava: u delatnostima koje mogu da predvode razvoj, privreda nailazi na zid jer nema kadrova. Jedno od rešenja je, osim promena obrazovnog sistema, i saradnja s regionom. Želimo da pospešimo to da, ne samo da neko ko studira u Srbiji ide na praksu u hrvatske ili slovenačke kompanije nego da taj proces bude inverzan, odnosno da i njihovi studenti mogu doći u neke kompanije ovde u Srbiji. Ta saradnja je vrlo važna da bi postojali kvalitetni ljudski resursi – zaključio je Rajić.
Jedan od važnih segmenata pomenute konferencije su i zarade radnika u Srbiji i regionu. Podaci pokazuju da su u prethodnoj godini neto zarade u svim kompanijama, malim, srednjim i velikim, realno porasle u Makedoniji prosečno 2,5 odsto, Crnoj Gori – 1,4 odsto i Sloveniji – 0,5 odsto, dok su u ostalim državama nekadašnje Jugoslavije opale. Tako je prosečna plata u Hrvatskoj prošle godine bila 0,9 odsto manja, u BiH 1,3 odsto, a u Srbiji dva odsto. Uočeno je i da su u većini zemalja bivše SFRJ, sem Slovenije, plate pretežno rasle u sektoru malih i srednjih preduzeća, a opadale u velikim kompanijama, što je suprotno trendovima iz prethodnih godina. Stručnjaci okupljeni na konferenciji to tumače činjenicom da privreda u zemljama bivše SFRJ još uvek nije uspela da se oporavi od posledica svetske ekonomske krize, kao i da u region pretežno dolaze strani investitori koji traže jeftinu radnu snagu, što je dovelo do toga da broj takvih kompanija u Srbiji i regionu povećan u odnosu na strane kompanije koje odlaze u druge države i koje bolje plaćaju svoje zaposlene.
LJ. Malešević
Plata u Sloveniji 1.033 evra
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Ljubljani Nada Zupan ističe da su prosečne plate u Sloveniji 1.033 evra, kao i da je dežela jedina zemlja iz bivše Jugoslavije, osim Srbije, koja plaća prevoz. Radnici dobijaju i po 300 evra uz platu za dolazak i odlazak s posla.