Ispaša održava rentabilnost stada

sa oko stotinu grla, koja je tik uz kanal koji je tu zbog odvođenja suvišnih voda, sezona jagnjenja u stadu Balaža je počela.

– Tako smo tempirali da jagnjenje krene u martu, jer zimski period nije baš najpovoljniji za ovčarski podmladak, pošto zima nije uvek blaga kao što je ova – objašnjava nam Balaž. – Pored toga, zimi je za održavanje stada ovcama potrebno obezbediti puno hrane, pa ako bi u to vreme otpočinjalo jagnjenje, mnogo bi bilo više brige za ishranu. Znamo da je lane bilo suše, tako da nismo mogli da obezbedimo dosta stočne hrane.

Tibor Balaž veli da ovako, kada se mrkanje ovaca malo uskladi, lakše je jer se približava početak ispaše stada na pašnjaku, koji je tu nadomak salaša. Zbog kišovitog vremena, Tibor i njegove kolege najviše strahuju od moguće pojave šepavosti i drugih oboljenja.

– Ispaša koja kreće od 1. aprila pa potraje dokle god je to moguće, do kasne jeseni, održava rentabilnost i spas je za stada. Srećna je okolnost da nam je salaš kraj pašnjaka, pa zato i držimo ovce i krupnu stoku, jer imamo povoljne uslove koje treba koristiti za ispašu. Drugačije ne bismo ni držali toliko stoke koliko imamo u oborima i stajama. Tako moramo raditi, jer ispaša pojeftinjuje stočarsku proizvodnju, bilo da je u pitanju proizvodnja mesa, na šta smo uglavnom orijentisani u ovčarstvu, ali i da je reč o mlečnom govedarstvu. Znamo kakve su trenutno niske cene stoke, da je neisplativo. Nerentabilne su i cene mleka, tovnih junadi, a teško se opstaje i u ovčarstvu...

Balaž napominje da je upravo za ovdašnje salašare stočare bitno da za ishranu stoke imaju što manje troška, kako bi i pored svih nepovoljnih okolnosti proizvodnje bila koliko toliko rentabilna, ili sa što manjim gubicima, odnosno da se bar nekako dospe do pozitivne nule.

– Pašarina koju naplaćuje Mesna zajednica Kanjiža, u čijoj je nadležnosti prostrani pašnjak Jaraš, nije skupa, tek toliko da se pokriju troškovi održavanja. Ispaša za ovcu za celu sezonu staje 100, a za krupnu stoku 400 ili 500 dinara, što realno nije veliki izdatak. Veći je problem što je sve teže naći dobrog čobana da ide za stadom. Pored svakog stada trebalo bi da bude čoban, ali dešava se da se na ispašu puštaju i bez njih, sve zavisi mogu li da se nađu valjani. A bez pulina teško je paziti stado. Jer, jedan dobar pulin više vredi od nekoliko loših čobana, pošto može brže da sustigne stado i drži ga na okupu.  

Na Balažovom salašu je još i desetak krava muzara, koje se održavaju i pored izuzetno niske otkupne cene mleka. Stočari koji isporučuju mleko za dalju preradu u mlekarama sve je teže, jer je cena litre mleka pala sa 30 na svega 23 dinara.

– Iz našeg gazdinstva mleko nikome ne isporučujemo, nego supruga Matilda spravlja sir i druge mlečne prerađevine i prodaje ih na kanjiškoj pijaci, pa se uz malo više angažovanja nekako unovči uloženi trud.

Ovce sa Balažovog gazdinstva Balaž već odavno se ne muzu, a slično je i sa onima iz drugih stada. Razlog je jednostavan. Niko od mlekara iz blizine, pa i šireg okruženja, ne otkupljuje ovčije mleko. Retki su stoga salašari koji muzu ovce, a i to su uglavnom oni koji za poznate mušterije spravljaju kiselo mleko, ovčiji sir i sve ređe poseban specijalitet “vajaj”.

– Ovčarstvo se nekako održava zahvaljujući plasmanu jagnjadi, jer je jagnjetina još uvek na ceni i u ovoj krizi za kilogram žive vage kupci plaćaju 300 do 330 dinara. Dakle, stada i vredi držati samo zbog proizvodnje jagnjetine koja daje profit, jer znamo da mleko niko ne otkupljuje pa zato izostaje muža, a vuna već odavno nije na ceni.   

Uz stado ovaca i krave muzare porodica Balaž još tovi desetak junadi, a oni kada prispeju prodaju se nakupcima, ponekad i lokalnim mesarima u Kanjiži. Kilogram žive vage tovnih junadi je od 1,30 do 1,50 evra, što je daleko od nekadašnje otkupne cene od dva evra. Nakupci, inače, vode glavnu reč u trgovanju jaganjcima i drugom stokom koju uzgajaju salašari, jer nisu direktno povezani sa klaničarima.

Balaž je, inače, predsednik Udruženja ovčara “Kapetanski rit”, koje okuplja ovčare. Međutim, u pitanju je neprofitna organizacija, pa je naš domaćin realan u oceni da bez nekog drugog vida organizovanja ne može da se nešto više učini, pošto Udruženje ne može da se bavi otkupom i trgovinom.

– Trebalo bi možda da se organizujemo u ovčarsku zadrugu ili neki drugi vid asocijacije da bi se bavili privrednom delatnošću. No, to je lakše reći nego ostvariti, jer nakupci imaju svoje utabane staze i puteve. Ali sigurno je da bismo bolje prolazili sa plasmanom ako bi se na pravi način organizovali i uspostavili veze sa klaničarima.

Milorad Mitrović

Subvencije

Ovčarima dobro dođe i subvencija iz državne kase, jer za svako umatičeno grlo dobijaju 7.000 dinara i 2.000 za tovnu jagnjad, što takođe doprinosi opstanku i unapređenju ovčarstva. Tibor Balaž je otpočeo sa umatičenjem svog stada, a kako nam otkriva, na području kanjiške opštine koje se naslanja na pašnjak Jaraš ima do četiri hiljade umatičenih grla. Zapravo, svi polako ulaze u postupak umatičenja, upravo da bi mogli da ostvaruju subvencije iz agrarnog buyeta. Jer, računica kazuje da vrednost subvencije nadomesti ishranu ovaca tokom zime, kada nema ispaše.