Hrana i piće jedu obrazovanje

Različite su i potrebe i primanja, ali postoje troškovi koji se moraju platiti, a ima i onih koji nisu neophodni. Ipak, koliko se može s prosečnim zaradama i koliko je onih koji ih kući donesu teško je reći jer mnogo je i onih koji ne rade ili zarađuju minimalac pa je izvesno da mnogima mnogo nedostaje,

Prosečna zarada u Srbiji prošlog meseca je bila gotovo 46.000 dinara, a da bi se napunila prosečna potrošačka korpa, bilo je potrebno čak 67.000 dinara, dok je za onu minimalnu trebalo oko 35.000, što, kazano jezikom statistike, znači da je za punjenje prosečne potrošačke korpe u martu bilo potrebno 1,46 prosečna zarada, dok je za minimalnu bilo dovoljno 0,76 prosečnih zarada. To praktično znači da je za pokriće prosečne potrošačke korpe potrebno da u porodici rade dvoje, zarađaju bar jednu prosečnu i jednu minimalnu  zaradu, pa ako nemaju prevelike prohteve, mogli su pokriti troškove prosečne potrošačke korpe. Oni koji zarađuju manje moraju izuzetno dobro da ekonomišu, da procene šta im je zaista potrebno i šta moraju staviti u minimalnu potrošačku korpu, a izvesno je da mnogo čega moraju i da se liše. 

Struktura obe potrošačke korpe je veoma zanimljiva. Osim što su izdaci različiti, te korpe razlikuju se i po procentualnom učešću određenih troškova. I mada se u obe korpe najviše novca izdvajalo za hranu i piće, a najmanje za obrazovanje, u minimalnoj na hranu procentualno je otišlo više nego u prosečnoj, a na obrazovanje manje. Tako je u martovskoj prosečnoj potrošačkoj korpi na ime troškova za hranu i piće išlo oko 29.000 dinara, odnosno gotovo 40 odsto novca, a u minimalnoj oko 16.000 dinara, odnosno više od 45 odsto primanja. Istovremeno, troškovi za obrazovanje u prosečnoj potrošačkoj korpi bili su oko 500 dinara, ili 0,70 odsto, dok je u minimalnoj korpi na ime tih troškova izdvojeno 122 dinara, ili 0,35 odsto.

Posle hrane i pića, najviše novca izdvaja se za stanovanje, struju i gorivo, na koje ode oko 20 odsto iznosa u strukturi obe potrošačke korpe, odnosno oko 13.600 i oko 6.800 dinara, a potom slede troškovi za alkoholna pića i duvan – koji zahvataju 8,1 i 7,28 odsto, odnosno oko 5.300 i 2.500 dinara. Za troškove zdravstva izdvaja se oko četiri odsto primanja – odnosno 2.400 i oko 1.300 dinara, a za rekreaciju i kulturu 4,71, ili oko 3.150 dinara – u prosečnoj potrošačkoj korpi, dok se u minimalnoj za te namene može odvojiti 3,07 odsto ili oko 1.100 dinara.

Značajna stavka u potrošačkoj korpi su i troškovi transporta – u prosečnoj je izdatak za te namene oko 5.200 dinara, ili 7,74 dosto, dok je u minimalnoj oko 2.100 dinara, ili šest odsto. Troškovi za komunikacije iznose oko 2,5 odsto u obe potrošačke korpe – oko 1.800 dinara, odnosno 850, za kupovinu odeće i obuće u prosečnoj potrošačkoj korpi mamenjeno je 4,63 odsto novca, odnosno oko 3.100 dinara, a u minimlanoj je na ime tih troškova planirano 3,44 odsto, ili oko 1.200 dinara.

Za nameštaj, opremanje i održavanje domaćinstva u prosečnoj potrošakoj korpi idzvajano je oko 3.000 dinara, a minimalnoj upola manje. Za troškove odlaska u restoran i hotel 1,19 odsto, odnosno oko 800 dinara u prosečnoj, odnosno 265 dinara, što je 0,76 odsto minimalne potrošačke korpe.

I kad se namire ti troškovi, preostali novac može se potrošiti  za ostala dobra i usluge. U prosečnoj potrošačkoj korpi  za te namene ostaje 3,37 odsto ili oko 2.250 dinara, a u minimalnoj potrošačkoj 3,55 odsto, ili oko 1.200 dinara.

D. Mlađenović

Kako živeti s minimalcem

Veliko je pitanje kako se snalaze i kako pune korpu, koja je svakako minimalna, oni koji radeći svakog meseca zarade minimalac, a takvih je u Srbiji mnogo. U martu je minimalna zarada, uz satnicu od 121 dinar, bila 22.300 dinara, a prva dva meseca ove godine, kao i prošlog meseca za oko 2.000 dinara manje, odnosno oko 20.300 dinara.