Hoće potpuni uvid u (prazne) novčanike

iscrpno govori o obavezama koje klijent ima prema većini finasijskih institucija i na osnovu njega banke procenjuju kreditnu sposobnost. Izveštaj Kreditnog biroa ne sadrži sve novčane obaveze i u njema se ne navode eventualni poreski dugovi, dugovi prema komunalnim i drugim javnim preduzećima ili mobilnim operaterima.

Ovaj nedostatak uočila je i Svetska banka kada je radila “Duing biznis” listu za 2017. Od mogućih osam bodova naš Kreditni biro koji radi pri Udruženju banaka Srbije, dobio je sedam bodova. To je jeste odličan rezultat, a poen do maksimuma nedostaje baš zbog pomenutih podataka koje biro još  uvek nema u svojoj evidenciji.

Prema rečima Veroljuba Dugalića, sekretara Udruženja banaka Srbije, Kreditni biro i sada dostavlja kvalitetne izveštaje o proceni, ali postoji prostor da uz dodatne podatke procena kreditne sposobnosti bude još preciznija. - U ovom momentu Kreditni biro ima dostupne podatke o obavezama pravnih i fizičkih lica koje se vode kod banaka, lizing kompanija, državnih fondova te agencija koje se bave kreditiranjem.

Sve one imaju potpisane ugovore o saradnji sa Udruženjem banaka Srbije vezano za poslovanje Kreditnog biroa. Ako bi se još neke institucije uključile u stvaranje izveštaja procena bi bila još pouzdanija - objašnjava Dugalić. Nekompletnu sliku o dužniku banke dopunjuju kako mogu. Ponekad se od klijenata traži da donesu račune o plaćenoj struji i komunalnim uslugama  za nekoliko meseci unazad, kao i potvrdu iz poreske uprave.



Zbog toga bi prema rečima Vladimira Vukotića, predsednika Izvršnog odbora Oportjuniti banke, dopunjavanje podataka Kreditnog biroa mnogo značilo svim bankama u Srbiji. 

- Bilo bi poželjno da imamo podatke o tome. Sada smo prinuđeni da se sami snalazimo  Proveravamo klijente i tražimo od njih da donesu potvrde o plaćenim računima. Posebno pažnju obraćamo na plaćanje poreza, odnosno potvrda o redovno izmirenim obavezama se uvek traži. Ukoliko dođe do problema sa naplatom kredita i krene se u postupak prinudne naplate, poreska dugovanja imaju prioritet i zato u svim bankama pre odobrenja kredita se posebna pažnja obraća na to - kaže Vukotić.



Prema podacima Udruženja banaka Srbije, od 190 zemalja koliko je Svetska banka posmatrala kada je radila Izveštaj o uslovima poslovanja u narednoj godini, njih 170 ima kreditni biro. Od toga 50 dostavlja podatke koji obuhvataju i dugovanja vezana za porez i komunalna preduzeća. Ali njihovo poslovanje se prema Dugalićevim rečima, ne može samo presnimiti i inplementirati kod nas.



- Postoje razlike u načinu rada kreditnih biroa od zemlje do zemlje  pa se to ne može lako preneti kod nas, ali bi mi u dogledno vreme mogli proširiti naš sistem - navodi Dugalić i dodaje da od bivših republika SFRJ podatke o dugovanjima vezanim za račune komunalnih preduzeća dostavlja korisnicima samo Kreditni biro u Makedoniji.



Dušanka Vujošević

 

Za struju i komunalije dugujemo milijarde



Razlog zbog kojeg Svetska banka traži da pomenuti podaci uđu u izveštaje biroa jeste to što su kod nas pozamašna tzv. nebankarska dugovanja. U Srbiji samo ukupan dug za struju iznosi 19,6 milijardi dinara, od toga domaćinstva duguju 12,6 milijardi, a slična je situacija i sa komunalnim dugovanjima i zaduženjima po osnovu poreza.