Građani jure jeftine kredite, a banke sigurne platiše
Prošla godina završila se bolje nego što su mnogi u bankarskom sektoru očekivali. Suma kredita je u poslednja dva meseca 2015. porasla 40 milijardi dinara,
a osim što su se i privreda i građani, a i bankari, lakše odlučivali za kredit, i stare obaveze su ažurnije izmirivane. Tako se docnja prvi put u nekoliko prethodnih godina spustila kod pravnih lica ispod 20 odsto, odnosno, kako kažu podaci Udruženja banaka Srbije i Kreditnog biroa, bila je 19,3 odsto.
O tome koliko se pomenuti podaci mogu tumačiti kao početak boljih pokazatelja za ovu godinu dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić kaže:
– Mislim da u ovoj godini ne treba očekivati pad kamata kod kredita u domaćoj valuti – navodi on. – Za one indeksirane sve će zavisiti od politike Evropske centralne banke.
Što se tiče rasta kredita, Hanić smatra da su rastu zajmova u sektoru stanovništva najviše doprineli oni za refinasiranje. To je odgovaralo i bankama i klijentim, koji su smanjili teret, a banke rizik i obezbedile redovniju naplatu. Osim toga, lane je aktivirano dosta hipoteka, zaloga i drugih instrumenata obezbeđenja kredita i kod privrede i kod građana. Banke često preko kol-centra i advokata opominju nesavesne klijente, što je takođe doprinelo tome da su obaveze za rate dobile pravo prvenstva u odnosu na druge.
Podaci Kreditnog biroa UBS-a potvrđuju tu tezu. Krediti za refinansiranje u sektoru stanovništva su najviše porasli u 2015. godini – 59,2 odsto. Ukupna suma je poslednjeg dana decembra bila 48,61 milijardi dinara.
Sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić smatra da su poboljšanja na samom koncu 2015. sezonskog karaktera. Krajem godine privreda živne i veliki sistemi izmiruju obaveze ažurnije nego tokom godine. Istovremeno, prodaja NPL-a daje rezultate, a tome je doprineo i drugačiji poreski tretman kod otpisa tih zajmova.
Kreditna aktivnost kod pravnih lica povećana je 0,3 odsto, a suma zajmova se zaustavila na 1.393 milijarde dinara. Zanimljivo je da su građani godinu završili s nešto više od polovine te sume – 711,38 milijardi dinara, koliko je bilo njihovo ukupno zaduženje. Kao i obično, građani su ažurniji kod izmirivanja obaveza pa je otplata 7,3 odsto kredita kasnila. Ali, oni su tokom ove godine, za razliku od privrede, pogoršali skor jer je decembra 2014. kašnjenje bilo 6,8 procenata, a kod privrede 20,7 odsto, odnosno već pomenutih 19,3.
Hoće li bankari ove godine radije u fokusu imati privredu nego građane?
– To je izvesno – kaže Hanić. – Kod odobravanja kredita kompanijama radi se o većim sumama i većem riziku pa tu ne treba očekivati promene.
Dok su za građane kamate već poduže jednocifrene, za kompanije se kreću od deset do 15 odsto. Da bi snizile kamate, banke traže da preduzeće dobro radi, zatim da može da ponudi dobrui hipoteku ili garanciju te da je na vreme i ažurno izmirilo prethodne kreditne obaveze. Takvih u Srbiji nema mnogo pa kamate ostaju tu gde su, uz eventualne „kozmetičke” izmene.
D. Vujošević
Nenaplativi zajmovi malo manji
Kao jedan od krivaca za visoke kamatne stope kod nas se spominju nenaplativi krediti – NPL. Njihov broj pada, tačnije s 24 odsto smanjio se u 2015. na 20. O koliko velikom postotku se radi dovoljno govori podatak da ih je 2007, pred početak globalne krize, u Srbiji bilo veoma malo – 4,7 odsto. To govore podaci Udruženja banaka i Kreditnog biroa Srbije. Dugalić kaže da je procenat NPL-a još uvek veliki, ali da je bolje da bude i četiri odsto manji nego veći.