Goran Milić, predsednik SSSV: Plate i radnička prava moraju biti veći
– Ove godine radnici u našoj zemlji 1. maj dočekuju u sličnoj atmosferi kao i prošle godine: zabrinuti za radno mesto i s malim primanjima, još uvek je rasprostranjen rad na crno, prava radnika su sve manja i sve promene idu na uštrb radničkih prava, pa je neophodno da se naprave koraci da se to promeni nabolje i na taj način radnicima omogući da od sopstvenog rada mogu pristojno da žive – ukazuje u razgovoru za “Dnevnik” predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić.
– Uz to, sindikalno organizovanje radnika sve je teže, u pojedinim firmama nema sindikata, a naročito zabrinjava i to što je nekoliko istaknutih predstavnika sindikata dobilo otkaz, što nikako ne bi smelo da se desi, i to u preduzećima u kojima je država poslodavac.
Po njegovim rečima, nakon tranzicije i loše sprovedenih privatizacija domaćoj privredi naneta je ogromna šteta i oporavak je veoma spor.
– Primetno je da se poslednjih nekoliko godina situacija menja nabolje, otvoreno je dosta novih radnih mesta i to je dalo pozitivne rezultate, pre svega u manjim sredinama, u kojima je povećan broj zaposlenih. Međutim, ono što nije dobro jeste to što se mnogo toga uopšte nije promenilo – uslovi rada veoma su loši, radno vreme gotovo po pravilu duže je od osam sati, a malo je poslodavaca koji plaćaju prekovremene sate, zarade su oko 30.000 dinara, što je izuzetno malo i to negativno utiče na dostojanstvo radnika – kaže Milić.
Naglašavajući da je činjenica da je Srbija predstavljana kao zemlja jeftine radne snage, Milić ističe da se pokazalo da to nije dobar put. To se i potvrđuje sada, kada je situacija mnogo drugačija i u nekim sredinima je, i pored otvorenih konkursa za posao, veoma teško naći radnike. Naime, sve je izraženiji nedostatak radnika a to je, po Milićevim rečima, posledica velikog odlaska mladih ljudi iz Srbije.
– Na osnovu podataka kojima raspolažem, oko 60.000 ljudi godišnje ode iz Srbije, a kada se tome doda i to što svake godine umre 40.000 ljudi više nego što ih se rodi, onda je jasno da će se Srbija suočiti s velikim problemom – nedostatkom radnika, koji će, ukoliko se nešto ne promeni, u budućnosti biti sve prisutniji. I, što je veoma važno, pored toga što neće biti dovoljno visokoobrazovanih kadrova, koji su prvi počeli da odlaze, nedostajaće i radnika gotovo svih profila i stepena obrazovanja. To je već počelo da se dešava i u radu mnogih komunalnih preduzeća, pre svega onih u sferi saobraćaja, gde postoje ozbiljni problemi u organizovanju posla jer nema dovoljno kvalifikovanih radnika, ali deficitarni su i radnici-zanatlije praktično svih struka. Izgleda da su poslodavaci to razumeli i uviđaju da je neophodno povećati plate kako bi zadržali dobrog i kvalitetnog radnika – ističe Milić.
Prvomajski protest
Praznik rada 1. maj sindikati će obeležiti protestnom šetnjom u Beogradu, koja je zakazana za 12 časova, a biće ukazano na loš položaj radnika i nizak životni standard građana, kao i na odlazak mladih. Goran Milić očekuje da će se okupiti radnici iz cele zemlje kako bi se na najbolji način ukazalo na probleme s kojima se radništvo suočava.
– Loš položaj radnika nije problem samo u Srbiji, naprotiv, nezadovljstvo postoji i iskazuje se i u drugim zemljama. Svi smo svedoci da se prava za koje su se radnici izborili pre više do jednog veka gube i da se iznova moramo boriti za poboljšanje uslova rada, položaja radnika, pristojnu zaradu – kaže Milić.
Minimalna zarada u Srbiji obračunava se na osnovu minimalne satnice od 155 dinara, pa se, u zavisnosti do broja radnih sati u mesecu, ona kreće od oko 25.900 do oko 28.600 dinara, a to je, ističe naš sagovornik, veoma malo i iznos zarade ne prati troškove života.
– Procenat povećanja minimalne zarade u zemljama u regionu kreće se od 10 do 15 odsto, a u Srbiji je povećanje u tom procentu retko. Zapravo, poslednjih nekoliko godina, i pored rasta minimalne satnice, ništa se nije promenilo, odnosno, nominalno je minimalna zarada već jako dugo ista, dok su drugi troškovi mnogo veći. Tako minimalna zarada, koja ne prelazi 30.000 dinara, ne prati minimalnu potrošačku korpu, za koju je potrebno više od 36.000 dinara, a da bi se napunila prosečna potrošačka korpa potrebne su i više od dve minimalne zarade – kaže Milić.
Dobrila Mlađenović
Foto.Goran Milić
