Gasovodi s juga (ne)će zaobići Srbiju

O mnogima se pričalo, počinjala je i izgradnja, ali je sve ostalo na tome, jer još nijedan od projekata nije zaživeo i još uvek je neizvesno da li će i kada zaživeti. Pri tome, vreme prolazi, a ne treba ni govoriti da je izgradnja gasovoda i dug i skup poduhvat.

Ono što je izvesno je da Evropi gas treba, i da se traže načini da se on dopremni do potrošača. To se posebno odnosi na zemlje jugoistočne Evrope, koje se prirodnim gasom iz Rusije snabdevaju preko Ukrajine, a iz Rusije je najavljeno da će 2020. godine biti prekinuto snabdevanje gasom preko Ukrajine. Ako se to desi, veliko je pitanje da li će prirodnog gasa biti dovoljno, a kada je Srbija u pitanju, situacija je veoma nezogdna, jer naša zemlja drugi prvac snabdevanja nema.

Poslednji u nizu poptisanih sporazuma je za izgradnju gasovoda “Istring”, za čiju su izgradnju potpis stavile Slovačka i Bugarska, a trasa ovog gasovoda zaobilazi Srbiju. Ovaj gasovod deo je plana Evropske unije da obezbedi alternativu ruskom gasu, ali kako kaže predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić, reč je zapravo o gasovodu koji bi trebalo da poveže ukrajinski, rumunski i slovački gasovod, a njime bi se transportivao gas iz Rusije.

- To je dobar gasovod kao jedna konekcija za eventualno moguće snabdevanje jedne i druge strane, ali taj gasovod ne daje nikakvu novu diversifikaciju, nikakav novi izvor osim ruskog gasa - kaže Vuletić. -  On povezje gasovode u više zemalja, ali nema nikavu važnost za južnu Evropu i Balkan. Rešenje za snabdevanje gasom zemalja jugoistočne Evrope, gde je i Srbija, mora se tražiti, jer ako se prekine dotok gasa iz Ukrajine, tada ovog energenta za ove države neće biti.

Po rečima urednice  Balkan magazina Jelice Putniković gasovod Instrig” je zapravo dobra poslovna ideja Slovaka, koji hoće da se uključe u nove tendencije Evropske unije da se napravi što više gasnih mreža. Ipak, ona ukazuje da se postavlja pitanje ko će ga finansirati, jer EU nije odobrila sredstva za to.

Iz Moskve se najavljuje da bi mogao da oživi i projekat „Južni tok”, ako EU pokaže volju za to. To bi bio spas za energetsku bezbednost Srbije i celog Balkana, koji je i najugroženiji, jer ima samo jedan pravac snabdevanja – preko Mađarske. Vuletić ističe da je novi gasovod neophodan, a najbolji i najekonomičniji za sve je gasovod “Južni tok”.

- Ako se ugasi pravac snabdevanja iz Ukrajine mnoge zemlje naći će se u nezavidnoj sutuaciji. Izgradnja gasovoda “Južni tok”  je najbolje rešenje za snabdevanje Evrope ruskim gasom. Smatram da je južnoj i centralnoj Evropi ‘Južni tok’ neophodan i da će u dogledno vreme biti izgrađen - kaže Vuletić.

Istovremeno, ruski izvoz gasa u Evropu raste, a samo prošle godine uvećan je za osam odsto. Zato „Gasprom” i očekuje da uskoro dobije saglasnost svih zemalja članica za gradnju „Severnog toka 2”, koji povezuje Rusiju i Nemačku. Iz Gasproma ukazuju da će gasovod ‘Severni tok 2’ udvostručiti  izvozni kapacitet ove kompanije preko severnog koridora i značajno  skratiti putanju za dopremanje ruskog gasa do sve većih tržišta u severnoj i zapadnoj Evropi, te da će, u poređenju s tradicionalnom rutom, smanjiti troškove transporta gasa i do dva puta.

Kroz Energetsku uniju koju je formirao, Brisel pokušava ne samo da poveže evropsko gasno tržište, već i da obezbedi niže cene gasa. Uvozi se iz Amerike, ali je transport skup. Utečnjen gas nije alternativa ruskom gasu, ukazuje Vuletić, jer je skuplji, a slično kaže i potpredsednik Evropske komisije zadužen za energetiku Maroš Šefčovič, koji je istakao da su i dalje u Americi niže cene i da postoje procene koliko će cene pasti zbog Energetske unije, ali je prilično teško to sada reći, jer će se stvari dinamično razvijati pod uticajem svetskog tržišta gasa i nafte. Inače, EU je ovog meseca izdvojila 263 miliona evra za energetsku infrastrukturu, a najviše novca biće uloženo u gradnju gasovoda koji će povezati zemlje članice u baltičkom regionu.

D. Mlađenović

Investicija vredna 2,2 milijarde evra

Gasovod „Istring” trebalo bi da poveže srednju i jugoistočnu Evropu: od ukrajinsko-slovačke granice, preko Mađarske i Rumunije, do bugarsko-turske granice.

Investicija je vredna 2,2 milijarde evra i spada u jeftinije projekte jer će se koristiti i postojeća gasna mreža. Slovačka i Bugarska su se dogovorile o kapacitetu od 20 milijardi do 40 milijardi kubnih metara gasa godišnje.