Fiksnom „alo” daju još deceniju života
Broj korisnika fiksne telefonije poslednjih godina u blagom je padu, ali je zato saobraćaj u fiksnoj mreži tri puta manji nego pre deset godina, pokazuju podaci RATEL-a.
Iz toga je jasno da građani daleko manje koriste fiksni telefon, ali i dalje od njih ne odustaju.
Odlazak fiksnog telefona u istoriju usled tehnološkog buma trenutno koče nostalgičari i navika građana da imaju tu mogućnost pa će ta vrsta usluge „opstati” bar još desetak godina, procenjuju stručnjaci. Operateri se redom slažu u tome da fiksni telefon još „drže” tradicija i navika, te ocenjuju da će opstati bar još desetak godina.
Generalni direktor „VIP mobajla” Dejan Turk i sam, kaže, koristi ponekad fiksni telefon.
– Trend smanjivanja će se nastavljati, ali mislim da će uvek postojati ljudi koji su naviknuti na fiksni telefon i upotrebljavati ga – rekao je on u izjavi Tanjugu. – Uvek će biti nostalgičara. I ja ponekad, kada sam u kancelariji, upotrebljavam fiksni telefon.
U „Telenoru” kažu da fiksni telefon u suštini nije neophodan, ali opstaje jer ga starija populacija ipak preferira.
– U suštini vam ne treba, ali stariji, roditelji s mlađom decom, ili naprosto ljubitelji, ponekad preferiraju staromodne telefone – rekao je Tanjugu generalni direktor „Telenora Srbija” Uve Fredhajm. – Zato će fiksni biti u upotrebi bar još desetak godina.
– Geografska numeracija „011, 021…” fiksnih telefona, vremenom postaje „nomadska” – smatra generalni direktor „Orion telekoma” Slobodan Đinović, i dodaje da će se fiksni brojevi seliti u aplikacije poput „Orion ringa”. On je u izjavi Tanjugu naveo da se mobilni operateri u svetu sve više okreću ka tome da ne prodaju telefonske usluge, već prenos podataka.
Statistika RATEL-a je takva da je 2006. godine bilo 2,72 miliona korisnika fiksne telefonije, da se taj broj povećavao sve do 2010, kada ih je bilo najviše, 3,11 miliona, a od tada kreće pad.
– Poslednji naš podatak je da je krajem 2014. bilo 2,85 miliona korisnika – rekao je direktor RATEL-a Vladica Tintor. – Međutim, verovatno ima veći broj građana koji plaćaju pretplatu, ali povremeno koriste fiksni telefon, a tome u prilog govore podaci o saobraćaju, koji je u poslednjih deset godina tri puta manji.
Po njegovim rečima, 2005. je ukupan saobraćaj iznosio 17,3 milijardi minuta, dok je 2014. pao na 6,4 milijardi minuta.
– Naši građani još imaju pretplatu, verovatno zato što hoće tu mogućnost, ali se fiksni telefon u praksi manje koristi. U porastu je, s druge strane, korišćenje mobilnih telefona, te je saobraćaj u mobilnoj mreži u 2009. godini iznosio 8,2 miliona minuta, a u 2014. je gotovo dupliran, na 14,9 miliona – konstatuje Tintor. Iako ne poriče da fiksnu telefoniju polako menjaju drugi vidovi komunikacije, poput mobilne, a sve češće i aplikacije, Tintor tvrdi da smanjenje broja korisnika fiksnog telefona nije alarmantno.
– Verovato fiksni neće brzo zamreti, ali čak i da se to dogodi u narednim godinama, ne bi trebalo brinuti, to je samo znak tehnološkog napretka. Prirodno je da ta usluga bude prevaziđena drugim tehnologijama. Tako se i ‘dajl-ap’ internet sada čini kao davna prošlost, a to uopšte nije bilo toliko davno – kazao je Tintor, podvukavši da ne očekuje skoro „izumiranje” fiksne telefonije.
E. Dn.
Pošta veruje
U tu uslugu, međutim, prvi čovek „Pošte Srbije” Milan Krkobabić ipak veruje, pa je u ovoj godini najavio „povratak” fiksne telefonije, odnosno paket integrisanih servisa – televizija, internet i fiksna telefonija, po, kako je kazao, cenama najpovoljnijim za građane.
Pošta bi tada bila još jedna kompanija koja nudi fiksnu telefoniju. Zanimljivo je da je usluga prenosivosti broja u fiksnoj telefoniji dostupna od 1. aprila 2014, a do kraja iste godine preneto je, po podacima RATEL-a, 41.513 brojeva.