EVO KAKO SE OTKRIVA LAŽNA KAFA I KAJMAK DRI kaže PREVARE U VEZI S HRANOM postaće DEO ZAKONA
Od bolesti koje se prenose putem hrane na godišnjem nivou oboli oko 600 miliona ljudi u svetu, a prevare u vezi s hranom u Srbiji nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionirane, pokazuje revizija Državne revizorske institucije.
Revizijom je utvrđeno i da ne postoji obaveza obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi s hranom, ali bi ovo uskoro može da se promeni. DRI je, naime, uputila preporuku Ministarstvu poljoprivrede da se u okviru zakonske regulative uvede termin “prevare u vezi s hranom”.
Gde nas najčešće varaju?
Najveća su obmana potrošača kod proizvoda kao što su čokolade, sokovi, kafa, med, sir, crni hleb i rakija, pokazuje revizija Državne revizorske institucije.
Detekcija “falsifikovanih” prehrambenih proizvoda zahteva korišćenje odgovarajućih metoda. Klasične metode, kao što je određivanje tačke smrzavanja mleka, koriste se za otkrivanje razređenosti mleka vodom ili test skroba, kako bi se proverilo da li je u kafu dodat nedeklarisani surogat, ili enzimske, genetske ili instrumentalne tehnike, kao i hromatografske, izotopske ili spektrometrijske tehnike. Jedan od problema je i nedostatak kontinuiteta u monitoringu hrane.
Cilj revizije bio je da se utvrdi u kojoj meri su nadležne institucije 2023. godine efikasno uspostavile sistem provere sigurnosti hrane u Srbiji i da li postoji prostor za unapređenje, a izveštaj iz ovog sektora je napravljen prvi put. Revizijom je utvrđeno i da ne postoji obaveza obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi s hranom, te je DRI dala preporuku Ministarstvu poljoprivrede da se u okviru zakonske regulative uvede termin “prevare u vezi s hranom”.
Predsednik Državne revizorske institucije i glavni državni revizor Duško Pejović izjavio je na predstavljanju izveštaja da je za zaštitu života i zdravlja stanovništva od primarnog značaja korišćenje higijenski ispravne hrane.
“Da bi se to osiguralo, potrebno je urediti sistem proizvodnje, prometa, kontrole i potrošnje hrane, bilo da se radi o hrani domaćeg porekla ili hrani koja potiče iz uvoza”, kazao je Pejović.
Prvi zaključci ukazuju na to da planski i zakonodavni okviri u sektoru sigurnosti hrane nisu u potpunosti uspostavljeni, kao i da prevare u vezi s hranom nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane, što dovodi do negativne percepcije potrošača o sistemu sigurnosti hrane.
Kako nas najviše varaju?
Viši savetnik u reviziji DRI Aleksandar Gligorijević rekao je da su inspekcijske službe utvrdile prevare potrošača kod proizvoda kao što su čokolada, kafa, med, sir, crni hleb i rakija.
“Obmane su najčešće kod čokolade, koja se zapravo predstavlja kao čokolada, a najčešće je to šećerna tabla. Sokovi koji ne sadrže određeni procenat voća, kao što je navedeno u deklaraciji proizvoda, kafa koja sadrži surogate, kao i med kome se dodaje glukozno-fruktozni sirup”, navodi Gligorijević.
Drugi zaključak ukazuje na to da institucionalni okvir, predviđen Zakonom o sigurnosti hrane, nije efektivno uspostavljen, a aktivnosti Stručnog saveta, osnovanog 2017. godine, nisu doprinele proceni rizika u sektoru sigurnosti hrane na nacionalnom nivou.
