Đuričin: Srbija 2025 - jasna vizija privrednog rasta

"Program se bazira na dobroj dijagnozi stanja, identifikuje sve faktore ranjivosti naše ekonomje i prednosti koje se mogu kapitalizovati. Bazira se na jasnoj viziji Srbije koja će ići bržim stopama privednog rasta kako bi ubrzala približavanje EU za kojojm inače veoma zaostaje", rekao je Đuričin za Tanjug.



Kako dodaje, veliko kašnjenje u odnosu na druge istočnoevropske privrede i stare zemlje EU se mora nadoknaditi pre svega kroz rešavanje problema raznih sturkturnih, nasleđenih nestabilnosti.



Prema njegovim rečima, treba imati u vidu i da se sitaucija u orkuženju kompilikuje i da nikada nije bilo toliko antagonizama, naročito na ekonosmom planu, pa se zbog stanja u svetskoj ekonomiji koja nije u poletu ne može očekivati rast na talasu globalnog razvoja.



Podseća da sve zemlje nastoje da u takvom smanjenom kolaču nađu svoje mesto i iskoriste mogućnosti vezane za četvrtu industrijsku revoluciju.



"Vlada je pored optimizma nastojala da prati određena stručna pravila vezana za politku razvoja i za održavanje makroekonomske ravnoteže. To su dva velika cilja, jedan je da se zemlja prestroji u hodu i napreduje tempom bržim nego do sada a drugi je cilj da se ne naruši makroekonomska ravnoteza", rekao je on i dodao se ekonomija podiže na viši nivo ne narušavajući makroekonomske funadmente i makro bilanse.



Prema rečima profesora, potrebno je obezediti dinamičku ravnotežu.



"Sam program baziran je na nekoliko stubova. Osnovni je infrastruktura i niko na svetu neće pogrešiti ako ulaže u infrastrukturu", rekao je on i podsetio da infrastuktura mora biti fizička i digitalna, odnosno da je najvažnija njihova kombinacija.



Istakao je potrebu praćenja trendova razvoja u svetu, pre svega onih vezanih za industriju 4.0. kao i inovacija i u fizičkim i biološkim tehnologijama.



Profesor kaže da Srbija mora da se opredeli za prioritete, strukturne politike koje podržavaju makroekonomske politike, uz praćenje trenda industrije 4.0.



"To nije jednostavno jer su potrebne i vertikalne i horizontalne industrijske politike i one koje se odnose na sektore koje obezbeđuju rast izvoza i substituišu uvoz, ali i sekotre koji obezbeđuju kompetentnost - u obrazovanju, nauci i socijalnoj zaštiti, jer ako imate bolesne i neobrazovane imate samo humane resurse ali ne i humani kapital", rekao je.



Prema njegovim rečima, kada se zna da u razvijenim privredama industrija i poljoprivreda participiraju sa 20 odsto u formiranju BDP-a, a Srbija uz sve kasni zbog problema iz 90-ih, teško je obezbediti ulaganja u sektore koji imaju dugoročne efekte.



Profesor kaže da mu se u programu najviše sviđa to što je dugoročno orjentisan.



"Obično za potličare kažu da su kratkoročno orjentisani, da driblaju na malom prostoru, a ovo je centaršut koji na prvom mestu mora da iskoristi privatna privrada, državan i javni sektor", kaže Đuričin i dodaje da Srbiji u tom smislu predstoji smanjenje relativno visokih poreza kako bi se zemlja prestrojila u razvoju od stranih direktnih ulaganja, koja su holistička i zavise od interesa ino partnera, ka ulaganjima u prioritetne sektore u kojima ima konkurentnu prednost.



"Tih 14 milijardi evra za narednih pet godina može biti malo ako se pametno uloži i može biti mnogo ako se ulaži na neadekvatan način", rekao je profesor i naveo da će morati da se nađe prostor za zahteve cirkularne ekonomije i rešavanje klimatske krize - za šta je pre nekoliko dana EU kroz Grin dil program izdvojila hiljadu milijardi podsticaja do 2050.



Prema njegovim rečima, to nije samo borba protiv globalnog zagrevanja već i impuls za razvoj nove ekonomije, odnosno za strukturne promene u ekonomiji koja će se bazirati na neutralnoj ekonomiji u odnosu na karbon i na principima cirkularne ekonomije a ne linearno postavljenih proizvodnih sistema kao do sada.



Sa te strane, obzirom na podršku bankarskog i fiskalnog sistema, ali i na mere kojima se penalizuju oni koji ne prate te trendove konzerviranja okruženja, Srbija, kaže, ima i prednosti i hendikep.



"Mudra strategija bi morala to da iskorsti na najbolji način, a to je možda najveći doprinos kompatibilnost naše ekonomije sa evropskom", rekao je on i dodao da sada kada se promenila paradigma u ekonomiji svi imaju šansu, i da će uspeh imati oni koji je brzo iskoriste.