Država mora pitati i za prvi milion

Kako je tada objasnio, smisao ovog zakona “nisu leva ili desna skretanja, već bolja naplata poreza”, jer ne može neko da ima 40 stanova ili 50 nekretnina, a zvanično prima platu od 120.000 dinara. To je, tvrdi premijer, nemoguće, a cilj države je da ljudi prijave svoju stvarnu platu da bi državi platili porez. “Naš cilj je da obezbedimo poreske prihode koji pripadaju državi”, kazao je Vučić. Većina građana Srbije, pak, od ovakvog zakona očekuje da “ruka pravde” stigne one koji su se bogatili dok su oni siromašili.

Ministar pravde Nikola Selaković obećao je da će formirati radnu grupu za izradu Nacrta zakona o poreklu imovine i sav posao je trebalo da bude urađen do kraja 2015. Međutim, još uvek nije otvorena javna rasprava o ovom zakonskom tekstu, a javnost nije upoznata ni dokle je sa radom stigla radna grupa, mada je itekako zainteresovana da taj akt što pre bude usvojen kako bi se tačno znalo kolika je čija imovina, prihodi, poreklo novca, ko je šta i koliko nasledio...  U isto vreme, stručna javnost izražava i veliku dozu opreza kada je u pitanju primena zakona o poreklu imovine, ističući pre svega da se on ne bi mogao primenjivati retroaktivno, a upravo su „godine koje su pojeli skakavci” bile ključne za bogaćenje pojedinaca koji danas nikako ne bi mogli da dokažu da su pošteno stekli sve ono što imaju.

Mada je ovakav zakonski akt preko potreban, njegovo usvajanje nije teklo lako ni u mnogim evropskim državama, a u najvećim broju zemalja Evrope ova materija regulisana je na različite načine, odnosno pojedini pravni sistemi su ovo pitanje uredili kroz nekoliko zakona, dok su drugi to uradili posebnim aktom.  Prema istraživanju Biblioteke Narodne skupštine “Poreklo imovine – način regulisanja”, u Austriji i Italiji se poreklo imovine ispituje upravo u kontekstu oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, dok se u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji poreklo imovine dovodi u vezu sa pravom vlasništva odnosno posedovanja.

Slično rešenje postoji i u Španiji i Švedskoj, gde se poreklo imovine dokazuje kroz pravo vlasništva i propise u vezi hipoteke, s tim, što se u Švedskoj ono dokazuje upisom nepokretnosti u Registar imovine, jer sve nepokretnosti moraju imati vlasnika. U Mađarskoj se poreklo imovine regulište sa više zakona i to: o parničnom postupku, o registru nekretnina, vazdušnom saobraćaju , bezbednosti saobraćaja na javnim putevima. Slično rešenje postoji i u Rumuniji , gde pored Zakona o imovinskim podacima imaoci javnih ovlašćenja, sudija i državnih službenika i Zakona o Agenciji za integritet, u Ustavu ove držve postoji pretpostavka o sticanju imovine legalnim putem. Takođe, i u Rusiji poreklo imovine je regulisano sa više akata i to iz oblasti bankarstva, igara na sreću i poreskog sistema.

Za razliku od ovih država, postoje one koje pitanje porekla imovine uređuju kroz poreski sistem ili sistem sprečavanja pranja novca i borbe protiv terorizma. Tako, recimo, u grčkom zakonodavstvu sva sredstva koja fizička lica koriste za sticanje imovine moraju da budu navedena u godišnjoj poreskoj prijavi. Međutim, ako su oporezivi prihod i rashod nesrazmerni, razlika se oporezuje. Grčki zakon propisuje obavezu svim imaocima javnih ovlašćenja i licima koja imaju pristup javnim sredstvima da javno objave podatke o ličnoj imovini što proveravaju organi posebno obrazovani za tu namenu. Za kršenje odredaba ovog zakonskog akta zaprećene su kazne i do 10 godina zatvora ili novčane kazne u iznosu od milion evra i više.

Poreklo imovine u Poljskoj regulisano je Zakonom o porezu iz dohotka fizičkih lica i Zakonom o porezu. Zakon o porezu na dohodak fizičkih lica propisuje uslov za ispitivanje porekla imovine tačnije, izvora sredstava kojima je imovina pribavljena. Naime, visina prihoda koji nije opravdan izvorom ili prihodom iz “nevidljivog” izvora, procenjuje se na osnovu rashoda koje poreski obveznik navede u godišnjoj poreskoj prijavi kao i kroz vrednost imovine stečene tokom godine ako ti rashodi i vrednosti ne mogu biti podmireni iz imovine stečene pre njihovog nastanka ili pre sticanja imovine. Takođe, u Poljskoj se pitanjem porekla imovine bavi i generalni inspektor za finansijske istrage u skladu sa odredbama Zakona o sprečavanju prometa imovine stečene na ilegalan način i borbe protiv finansiranja terorizma.

Ljubinka Malešević

Svesti mogućnost muvanja na što manju meru

Provera porekla imovine u Letoniji obavlja se odredbama Zakona o porezu na dohodak. Naime, ako postoji neusklađenost između prihoda i rashoda u poreskoj prijavi koju obveznik dostavlja Državnoj poreskoj upravi, ona zahteva dodatno dostavljanje dokumentacije u vezi primanja, imovine, promene vrednosti imovine... Takođe, Poreska uprava primenjuje i metode praćenja promena na bankovnom računu, gotovinsko plaćanje, te odnos prihoda i rashoda, sve u cilju sprečavanja moguće zloupotrebe.