Dizelaši neće brzo otići u istoriju
NOVI SAD: Da li će s puteva u najrazvijenijim zemljama Evropske unije za manje od desetgodina nestati automobili na benzin i dizel ili je to još uvek samo zamisao, videće se.
Ipak, u pojedinim evropskim zemljama se zbog smanjenja emisije štetnih gasova od 2025. godine očekuje zabrana proizvodnje i prodaje automobila na dizel i benzin, a Nemačka i Švajcarska donele su zakone o povlačenju svih vozila proizvedenih pre 2009. godine. Zbog toga bi se uvoz polovnih vozila u našu zemlju mogao povećati, ali to nije nikakva novost pošto se to već godinama dešava.
Uz to, na domaćim putevima još uvek ima vozila starih i više od dve decenije, a po rečima sekretara Udruženja naftnih kompanija Tomislava Mićovića, vozla koja bi se sada mogla uvesti imaju savremene motore s minimalnom emisijom zagađujućih materija.
On ukazuje na to da se u Srbiji promena kao u zemljama EU ne može očekivati toliko brzo. Ističe da se u našoj zemlji najviše troši baš dizel-gorivo, pre svega u transportu, i da je njegova potrošnja čak tri puta veća od potrošnje benzina i tečnog naftnog gasa zajedno.
Zanimljivo je da se i u evropskim zemljama beleži porast potrošnje dizela, i to baš u transportnoj delatnosti.
„Nafta će još dugo biti najznačajniji energent u prevozu, a kada je reč o dizel-gorivu, ono će biti i dalje nezamenjivo u transportu – autobuskom, teretnom i svakako avionskom jer je kerozin dizelska frakcija“, kaže Mićović.
Što se tiče pogonskog goriva za putnička vozila, Mićović kaže da je sigurno da će relativno brzo doći do supstitucije naftnih derivata, ali je siugrno da u Srbiji do toga neće doći brzinom koja se najavljuje. Ipak, može se očekivati da će uskoro gradska vozila, koja saobraćaju na kraćim relacijama, u velikoj meru biti na struju.
Za povećanje korišćenja ekoloških goriva/energenata izuzetno je važno motivisati građane da kupuju vozila koja ne koriste fosilna goriva. Zbog toga će, ukazuje Mićović, promena strukture voznog parka u našoj zemlji zavisiti od mera podsticaja države.
„U Evropi se radi na tome da se obezbede povoljniji uslovi za korišćenje energenata s manjim nivoom zagađenja i državna zahvatanja za TNG su, recimo, manja nego u Srbiji. Izmenom politike akciznog oporezivanja u posednjih nekoliko godina u našojzemlji je taj proces okrenut u suprtnom smeru, što je korišćenje TNG-a, kao ekološki prohvatljivijeg goriva, smanjilo“, kaže Mićović. Prestanak proizvodnje vozila koja kao pogonsko gorivo koriste naftne derivate, a posebno dizel, dodaje on, svakako će dovesti do pada potrošnje, što će stvoriti veliki problem proizvođačima/rafinerijama.
Dizel-gorivo, kaže Tomislav Mićović, ima najveću emisiju zagađujućih materija, bez obzira na razna usavršavanja motora i goriva, i to je razlog što u EU žele da ga zameni u putničkom transportu. Po njegovim rečima, u EU su troškovi registracije, ulaska na parking... viši za vozila koja kao pogonsko gorivo koriste dizel nego neki drugi, manje zagađujući energent – TNG, struju, komprimovani gas...
On ukazuje na to da se i u EU i u regionu prilikom modernizacije rafinerija ulagalo u povećanje proizvodnje dizela.
„Treba se pripremati za promene koje su neminovne, ali teško da se može očkivati da će proizvodnja i upotreba fosilnih goriva brzo biti zamenjena nekim drugim energentom. Na to podseća i euforija prilikom najave da će biogoriva, a potom i električna energija, zameniti naftu, ali se pokazalo da procene nisu bile zasnovane na realnim podacima. Takođe, treba znati da je u Srbiji oko polovine ukupne cene svakog litra goriva zahvatanja države, te da bi se i akciza na struju sigurno povećala, a uz to, postavlja se i pitanje odakle struja za elektrovozila, pošto su hidropotencijali u Srbiji već iskroišćeni, pa preostaje proizvodnja u termoelektranama, dakle ponovo fosilna gorova“, kaže Mićović.
D. Mlađenović
