Dinarski krediti se vratili kući
Žitelji Srbije, kada se zadužuju, najradije uzimaju gotovinske kredite ili refinansirajuće – tako je već godinama. Ali nešto se tu ipak promenilo: dok su pre dve-tri godine najpopularniji
bili krediti indeksirani u evrima, a zbog niže kamate nego oni u dinarima, sada je situacija znatno drugačija. Niska inflacija i pad referentne kamatne stope Narodne banke Srbije učinili su svoje. Dinarske kamate su sve povoljnije. Dodamo li tome i podatak da za pozajmice u domaćoj valuti nema obaveznog depozita ili učešća od 30 odsto, jasno je zašto je dinar sve zanimljiviji i bankarima i njihovim klijentima. To pokazuju i podaci NBS-a: ove godine je više od 70 odsto uzetih kredita u dinarima. Već se čuju i najave da bi zbog niske inflacije kod nas u narednoj godini ti krediti mogli još pojeftiniti. Za dinarske zajmove kamate se kreću od 8 do 13 odsto. O tome šta bi bilo najrazboritije učiniti profesor Beogradske bankarske akademije dr Zoran Grubišić kaže:
– Ne treba očekivati da će u 2017. kamate na dinarske kredite znatnije padati – smatra Grubišić. – Možda to bude oko procenta. Klijentima banaka koji su odlučili da se zaduže ne može se baš preporučiti da čekaju pad kamata, ali im se sigurno može savetovati da se, umesto za fiksnu kamatnu stopu, odluče za varijabilnu. Tada će, ukoliko dođe do daljeg pada kamata, i oni vraćati manje novca.
Varijabilna kamatna stopa nije unapred određena za ceo period otplate, ali banke moraju tako da je iskažu da bude odrediva. Tada je uobičajeno da banke odrede svoj fiksni deo i na to dodaju referentnu kamatnu stopu ili procenat inflacije ili pak rast cena na malo. Ti podaci su zvanični, odnosno uzmaju se oni koje NBS zvanično iskaže.
Referentna kamatna stopa NBS-a je još od letos na nivou od četiri procenta. Koliko u 2013. bila je 11,75 odsto. Niska inflacija omogućila je da se ta stopa smanji. Ove godine se očekuje da inflacija bude na nivou od dva odsto, što je manje od prognozirana četiri odsto uz očekivana odstupanja od 1,5 odsto.
– Srbija je malo tržište, na kojem vlada oštra konkurencija među bankama – kaže Raško Tomašević koji vodi sektor stanovništva i komunikacija u Kredi agrikol banci. – Dinarske kamate su već dovoljno niske, a ako ih pojedine banke još dodatno snize, izvesno je da će ih i ostale slediti Ali znatnije smanjenje stopa na dinarske zajmove ne treba očekivati u narednom periodu.
Građani koji ovih dana razmišljaju o uzimanju gotovinskog kredita – a isto važi i za refinansirajuće – znaju već da će biti u dinarima. Ako može varijabilno, bilo bi najbolje.
D. V.
Dinarizacija
O tome da li veće interesovalje građana za dinare znači i početak dinarizacije, Grubišić kaže da više nismo na početku. Činjenica da su se ove godine građani više zaduživali u dinarima, kao i da banke sve više nude dinarske zajmove, govori da je dinarizacije ne na početku već da je odmakla.