Decembarski računi za struju prazne novčanike

građani su češće uključivali grejalice ili stan dogrevali korišćenjem klima-uređaja jer je prošlogodišnji decembar bio hladniji nego onaj 2015. godine, a računi su veći i zbog skupljeg kilovata, pošto je od 1. oktobra 2016. godine struja skuplja 3,8 odsto, a u obračun je ušlo i nekoliko dana ovog meseca.

Veća potrošnja struje poslednjeg meseca u godini potpuno je uobičejena, a kako kažu iz JP „Elektroprivreda Srbije”, svakog decembra prosečna potrošnja struje veća je nego u mesecu koji mu prethodi jer su tada i spoljne temperature niže, a povećanje se kreće oko deset odsto u proseku. Iz tog preduzeća ukazuju na to da je prosečna decembarska potrošnja prošle godine bila više od 20 odsto veća od novembarske te da je u obračun za taj mesec ušlo i nekoliko dana januara. Naime, u okviru zakonskih normi, brojila se očitavaju od 1. do 6. u mesecu, a pošto je ledeni talas tokom novogodišnjih praznika drastično povećao potrošnju u celoj Srbiji, ukazuju u EPS-u, mogući su uvećani računi za decembar, ali dani koji su obuhvaćeni u očitavanju za decembar, neće ući u obračun za januarski račun.

Dakle, računi su stigli i valja ih platiti, a budući da je ovog meseca bilo i te kako hladno, treba voditi računa o tome da, zbog veće potrošnje, i računi koji budu stigli u februaru ne budu još viši. Iako veća potrošnja struje znači i izdvajanje više novca, ukoliko se vodi računa o vremenu kada se struja troši, ni više potrošenih kilovata ne mora nužno da znači i veći račun. Istovremeno, ako se o tome ne vodi računa i ako potrošenja pređe u najskuplju, crvenu zonu, račun će biti papren. Na to upozoravaju i u EPS-u, ukazujući na to da uključivanje termoakumulacionih peći tokom dana, kada je kilovat skuplji, može povećati račun i do 25 odsto, a da se on značajno uvećava i kada se stanovi dodatno zagrevaju korišćenjem grejalica, klima-uređaja...

Da je tako, može se uveriti i na prosečnoj potrošnji od oko 450 kilovata, koja, naravno, ne uključuje kilovate za grejanje. Naime, ukoliko se mesečno troši 200 skupljih i 250 jeftinih kilovata, račun će, uz sve troškove iskazane na njemu, biti oko 3.200 dinara, dok će uz obrnutu srazmeru potrošnje biti blizu 3.600 dinara.

Ako se za zagrevanje domaćinstva koristi električna energija, potrošnja će svakako nadmašiti 1.000 kilovata i potpuno je jasno da je izuzetno važno vreme potrošnje, odnosno koliko se troši jeftinih kilovata, a koliko skupih. To značajno utiče na visinu računa jer će, ukoliko se potroši 1.200 kilovata i isti broj skupih i jeftinih, mesečni račun biti blizu 9.000 dinara. Račun će biti gotovo 2.000 dinara manji ako se potroši 400 skupih i 800 jeftinih kilovata, dok će uz potrošnju 800 skupih i 400 jeftinih biti viši od 10.000 dinara.

Noćna potrošnja struje, kada su kilovati mnogo jeftiniji, i te kako se isplati ukoliko se pređe u najskuplju, crvenu zonu, u kojoj je kilovat daleko skuplji nego u zelenoj. Za potrošnju od 1.800 kilovata i isti broj skupih i jeftinih kilovata račun će biti iznad 14.500 dinara, potrošnja 1.200 skupih i 600 jeftnih kilovata mesečni izadatak za struju podići će na iznos viši od 17.000 dinara, dok će uz srazmeru 600 : 800 kilovata račun biti oko 12.000 dinara.

D. Mlađenović

Cena zavisi od zone i vremena potrošnje

Postoje tri zone potrošnje: zelena – do 350 kilovata, plava – od 350 do 1.600 i crvena – od 1.600 kilovata pa naviše. Cena kilovata u svakoj zoni zavisi od vremena potrošnje – odnosno, skupi kilovati troše se tokom dana, dok su jeftini oni koji se potroše od 23 do 7 sati ujutro. Najpovoljnija cena je u zelenoj zoni jer skuplji kilovat košta 5,48 dinara, a jeftiniji 1,46 dinar. U plavoj zoni potrošnja skupog kilovata košta 8,76 dinara, a jeftinog 2,19 dinara, dok je u crvenoj zoni cena kilovata paprena pošto skupi kilovat košta 17,5 dinara, a jeftiniji 4,38 dinara.