Daleko su evropska prava od naših radnika
Srbija se priprema za otvaranje Pregovaračkog poglavlja 19 – Zapošljavanje i socijalna politika, a sva je prilika da će pre nego što dobije zeleno svetlo Evropske komisije
morati upravo u tim oblastima mnogo toga da uradi. Tim pre, što se danas ne zna ko su tačno reprezntativni predstavnici niti radnika niti poslodavaca i što se oni koji se takvim smatraju ne shvataju dovoljno ozbiljno kada je u pitanju socijalni dijalog, sindikalna borba za prava radnika ili radno zakonodavstvo. Posebno je teško objasniti Evropskoj komisiji fenomen radnika koji ne dobijaju platu mesecima, nepostojanje zakonskih propisa za radnike na lizing, neplaćanje prekovremenog rada, minimalne cene rada...
Fondacija Centar za demokratiju u saradnji sa Pregovaračkim timom Vlade Srbije u ovoj godini organizovaće četiri okrugla stola “ Forum socijalni dijalog” koji nastoji da da odgovore na najznačajnije teme iz oblasti zapošljavanja i socijalne politike. Dva su već održana, a druga dva se očekuju do kraja godine. No, ono što se u prethodnih sesijama čulo ukazuje da ima mnogo “šumova” na relaciji država-radnici, radnici-poslodavci, država-poslodavci. Jednostavno ni jedna karika nije zadovoljno onim što Srbija danas ima. Tako su predstavnici dva reprezentativna sindikata - SSSS i UGS”Nezavinost” , kao i predstavnici Unije poslodavaca Srbije, ukazivali na značaj dijaloga i pregovora, kolektivnih ugovora, kao i mirnog rešavanja radnih sporova. Tvrdili su da je mnogo izneverenih očekivanja, a štrajk zapravo ima najveću socijalnu cenu. Iako postoji Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, kao jedna od mera prevencije nastanka radnih sporova, ovaj institut se nedovoljno koristi. Postojeća ograničenja nastala usled neinformisanosti i nepoverenja, nezainteresovanosti u sprovođenju zaona uticala su da sudska zaštita ostaje primarni oblik zaštite prava zaposlenih, dok su sudovi “zatrpani” radnim sporovima, čime se dovodi u pitanje pravo radnika na pravedno suđenje u razumnom roku.
Sociolog Srećko Mihailović iz Centra za razvoj sindikalizma objasnio je da u Srbiji postoji jedinstvena kategorija radnika: zaposleni koji rade, a ne primaju platu kao i drugi radnici koji su prinuđeni da rade bilo šta i pod bilo kojim uslovima i za bilo koje pare, a takvi ne postoje u zemljama EU. On ističe da prema zvaničnim podacima 2.000 poslodavaca ne isplaćuje redovno plate radnicima.
- Podsetiću na rezultate prošlogodišnjeg istraživanja prekarnosti novinara i fizičkih radnika, koji su pokazali da 16 odsto novinara i isto toliko fizičkih radnika, tvrdi da im gazde duguju novac za obavljeni rad. Procenjuje se da svakom šestom radniku poslodavac duguje jednu ili više zarada. Ako izuzmemo državna preduzeća, u kojima su plate relativno redovne, mogli bismo da tvrdimo da svakom četvrtom radniku zaposlenom u privatnom sektoru gazde duguju novac za obavljeni rad – ocenio je Mihailović.
Po njegovom mišljenju postoje i radnici koji imaju gotovo sve karakteristike nadničara. Tu, tvrdi, pre svega spadaju klasični nadničari koji po pravilu rade po direktnoj pogodbi sa gazdom, a nadnica im se isplaćuje po završetku radnog dana. U ovoj podgrupi su sezonci koji organizuje brigadir, grupovođa, ili kako već zovu onog koji poseduje između nezaposlenih, a posle željenih, i gazde.
- Gazda plaća brigadiru za urađeni posao, a on isplaćuje radnike po pogodbi. U ovom slučaju gazda retko kad “zavrne” radnika, a ako se to i desi, onda iza te prljave rabote stoji brigadir. Prevare radnika su češće ako je reč o radu u inostranstvu – istakao je Mihailović.
Sindikati i dobri poznavaoci sindikalnog pokreta i industrijskih odnosa složni su u oceni da danas radnici u Srbiji imaju mnogo problema i to upravo onih koje država treba da reši kroz usvajanje zakonskih akata koji će ih u svako situaciji zaštititi. Pogotovo kada je u pitanju minimalna zarada i redovna plata, koje su najčešći razlog radničkog nezadovoljstva i uzrok protesta i štrajkova.
LJ. Malešević
Konvencija MOR-a postoji, ali...
Procenjuje se da u Srbiji, preko raznih angecija, radi između 60.000 i 80.000 radnika na lizing. Skupština Srbije ratifikovala je Konvenciju MOR-a u okviru koje je okvirno regulisan položaj radnika angažovanih preko agencija za zapošljavanje, ali su za njenu neposrednu primenu u Srbiji potrebni nacionalni zakoni, koji u ovom trenutku ne pokrivaju tu oblast rada. Ima najava da će biti usvojen zakon o radnicima na lizing, ali pre toga bi svoj stav o njima morali dati radnički predstavnici. Ukoliko država, kao što je to slučaj sa Zakonom o radu, sama bude propisivala pravila onda se radnicima dobro ne piše.