Cveće i povrće sa malog poseda porodice Šoš donosi profit
Poljoprivredno gazdinstvo porodice Šoš iz Budisave nema veliki posed, ali se uspešno bavi povrtarstvom, cvećarstvom i voćarstvom, što se uz mnogo truda i ulaganja pokazuje profitabilnim, posebno zbog toga što se povrće i voće prerađuje za zimnicu.
Gazdinstvo Šoš raspolaže malim posedom na kome su podignuti plastenici, u kojima je skoncentrisana proizvodnja, a članovi domaćinstva neguju i oko 200 stabala raznog voća.
- Roditelji su posvećeni povrtarstvu, a supruga Sandra i ja prvenstveno se bavimo cvećarstvom, u zajedničkom gazdinstvu. Poslednjih nekoliko godina u letnjem periodu i tokom jeseni prionemo i na preradu povrća i voća za zimnicu. Preradimo ono što kod nas rodi, a što nemamo dokupimo od proizvođača iz kruga prijatelja i poznanika. Uglavnom gledamo da ono što prerađujemo bude kvalitetna roba - kaže nosilac gazdinstva Atila Šoš.
Atila priča da je ranije proizvodio povrće, zajedno sa ocem Šandorom i majkom Magdolnom, međutim, prešao je na cvećarstvo. I povrtarstvo i cvećartsvo zahtevaju dosta ulaganja i vredne ruke.
- Za povrtarstvo su potrebne veće površine, a cvećartsvo je dovoljno imati i jedan ili dva plastenika, ali i u njima se jako puno radi. Roditelji uzgajaju pod plastenicima i na otvorenom u bašti papriku, paradajz, tikvice, spanać, salatu, kelerabe, neke kupusnjače i drugo povrće, što zavisi od sezone. Ova sezona je solidna i za povrtare i za cvećare, cene pojedinog povrća, kao recimo paradajza i paprike bile su dobre. Možda je nešto i manje rodilo, ali je zato boljom cenom to popravljeno - objašnjava Atila Šoš.
Atila dodaje da je u cvećartsvu poslednjih sezona situacija gotovo ista, jer ima puno ulaganja i posla, a cene stagniraju već godinama, pa se proizvođači uklapaju u prilike na tržištu.
- Glavno tržište i za cvećarstvo i za povrće, kao i za zimnicu jesu grad Novi Sad i okolina, gde smo prisutni na Najlon pijaci i okolnim mestima. Iskoristimo priliku da uvek skoknemo i do Sente na „Senćanske dane poljoprivrede“, ali najviše mušterija imamo u bližem okruženju i Budisavi. Novi Sad nam je najzanimljicije tržište, jer je veliki grad i blizu nam je na manje od 15 kilometara, pa do mušterija stižemo za 15 do 20 minuta. Često idemo u grad i uvek možemo da robu isporučimo do kućnog praga, ukoliko nismo na pijaci ili manifestacijama koje posećujemo - objašnjava Šoš.
Gazdinstvo Šoš je ove sezone malo smanjila ponudu zimnice jer zbog pandemije korone nema toliko manifestacija. Momentalno iz kiselog programa u ponudi je turšija i cvekla, a u teglama se nudi i „ljuto grožđe“, grožđe pripremljeno sa ljutim papričicama, kao i ljuti i slatki ajvar. Sve viškove raznovrsnog voća porodica Šoš takođe prerađuje. Iz slatkog programa su kompoti od bresaka, kajsija, krušaka, dunja, trešanja i višanja, pripremljena je i uobičajena ponuda sokova sa ukusom lavande, nane, zove, limuna, višanja, trešanja i jagoda, a iz porodične manufakture ne manjka pekmeza od raznog voća.
- Za manifestacije pripremamo i bakin keks, bakine kolače i pogačice sa sirom i drugo po starinskim receptima, a od dunja pravimo i kitnikez. Već više godina radimo intenzivno sa povrćem, cvećem i u poslednje vreme od našeg povrća i voća pripremamo zimnicu. Šta će biti sledeće, ne znam, ali da bi ostali, ukoliko bude trebalo prilagođavaćemo se, da u ponudi imamo proizvodnju koja je zanimljiva na tržištu. Recept za uspeh i egzistenciju na malom posedu je osmišljeno ulaganje u profitabilnu proizvodnju i puno rada preko cele godine - ističe Atila Šoš.
Milorad Mitrović