Čuvari opštinske kase ne mare za transparentnost

 pokazalo da u velikom broju slučajeva gradovi i opštine nisu poštovale čak ni one obaveze koje su zakonski propisane, naročito kada za nispunjenje ne postoji kazna.

Opšta karatkeristika internet sajtova lokalnih samouptava je da  ne sadrže dovoljno informacija o buyetu, da se odluke skupština teško pronalaze, kao i da ima malo informacija o izboru direktora javnih preduzeća i ustanova. Predsednik oranizacije Transaprentnost Srbija Vladimir Goati objašnjava da je transparentnost lokalnih samouprava prosečno ocenjena sa ocenom 40 od 100 mogućih , dodajući da je to realativno nisko.

– Nema mestu preteranom optimizmu. Nezadovoljni smo smituacijom u borbi protiv korupcije gde stagniramo od 2010. jer su koruptivni krugovi strahovito otporni – rekao je Goati.



Po oceni Tatjane Babić, direktorke Agencije za borbu protiv korupcije  veoma je važno da lokalne samouprave povećaju transparentnost.– Jako je važno da lokalne samouprave rade na povećanju transparentnosti, da objavljuju podatke o javnim funkcionerima, jer samo na taj način građani će moći da prate i kontrolišu rad funkcionera – istakla je Tatjana Babić.Zamenica poverenika za informacije od javnog značaja Stanojla Mandić smatra da se u najvećem broju slučajeva propisi koji se tiču transpararetnosti poštuju samo u onoj meri u kojoj postoje sankcije za kršenje tih propisa.



- To se odnosi i na stanje internet sajtova, informatora o radu, na postupanje po zahtevima za pristup informacija, uređenju procedura i praksu u vezi sa radom skupštine, buyetom i javnim preduzećima – rekla je Stanojla Mandić.O velikom novcu koji je nakon usvojenog Zakona o finansiranju lokalih samouprava 2011. godine počeo da se sliva u opštinske buyete i o nemoći države da prati gde on na kraju završava, već duže vreme se priča u Srbiji.

Zbog toga je na javnu raspravu i upućen nacrt novog zakona o finansiranju lokalnih samouprava prema kojem bi one zadržavale znatno manje novca nego što sada čine, jer bi dobar deo odlazio u republičku kasu. Da na lokalnom nivou ima više novca potvrđuju i podaci da je dve trećine opština tokom prošle godine imalo suficit, dok je na republičkom nivou bio deficit. Tačno je da su neke opštine “svoj” višak uplatile u republičku kasu, ali ima i onih koje to nisu učinile. Čak je i sam premijer Aleksandar Vučić izjavljivao da mu “veći problem predstavljaju opštinske nego republička kasa” dodajući da su mnoge opštine izigrale odluku o smanjenju plata u javnom sektoru i da su umesto da smanje povećale plate.



Upravo na to je i tokom prošle godine upozoravao Fiskalni savet Srbije, koji je početkom 2016.godine  podržao donošenje novog zakona o finansiranju lokalne samouprave prema kojem bi sa lokalnog na republički nivo bilo prebačeno 8 milijardi dinara, uz konstataciju da ni u tom slučaju one ne bi imale problema da funkcionišu. U oceni Fiskalnog saveta Srbije  ističe se da nacrt novog zakona o finansiranju lokalnih samouprava otklanja veliku fiskalnu neravnotežu koja je nastala prekomernim transferom sredstava sa republičkog na lokalni nivo vlasti koje su nastale 2011.godine.

Kao dokaz FSS navodi da su tokom prošle godine lokalne samouprave po osnovu poreza na zarade i republičkih transfera ostvarile pet milijardi dinara veće prihode nego  što bi ostvarile da je Zakon izmenjen uz konstataciju da je to omogućeno “relativno darežljivim zakonskim propisima  usled relaksiranih fiskalnih uslova pre nastanka ekonomske krize”. Značilo bi to, da u uslovima ekonomske krize, država mora da bude manje darežljiva s jedne, a s druge strane lokalne samouprave da se organizuju i rade s manje novca, kao što cela država funkcioniše.



No, i pored nesporne činjenice da lokalne samouprave već pet godina imaju znatno veća sopstvena sredstva , rezultatiti od viška novca nisu vidljivi. Povećani obim sredstava na lokalnom nivou u prethodnim godinama, utvrdio je FSS. nije upotrebljen na produktivan način , već je došlo do pogoršanja strukture izdataka. Tako su u periodu od 2008. do 2014. godine rashodi za zarade povećani 42%, rashodi za dobra i usluge povećani za 50%, dok su kapitalni rashodi smanjeni za 29 procenata. Takođe, rashodi za zarade zaposlenih su od 2009. do 2014. godine povećani za 6,6 milijardi dinara preko zakonskog iznosa indeksacije plata.



Fiskalni savet Srbije je još juna 2011.godine, kada je menjan Zakon o firnansiranju lokalne samouprave koji se i sada primenjuje, isticao da će predloženi model fiskalne decentralizaciji rezultirati povećanjem deficita od 1,1% BDP na godišnjem nivou, odnosno blizu 40 milijardi dinara u 2012.godini. Zbog toga je tvrdio da taj model nije fiskalno održiv i da bi njegovo usvajanje značilo fiskalno opterećenje na niovu države. FSS nije imao ko da čuje, jer su tadašnje političke okolnosti nalagale da se donese zakon koji će dati više novca lokalnim samoupravama, a posledice tih političkih poteza država , možda više nego ikad, oseća i sada kada se steže kaiš na sve strane.



Ljubinka Malešević

Republička kasa zaleže za investitore na lokalu



Nacrt novog zakona o finansiranju lokalne samouprave nije naišao na odobravanje Stalne konferencije gradova opština, ali ni NALED-a, koji smatraju da bi oduzimanjem osam milijardi dinara lokalnim samouprava značilo njihovu propost. O načinu na koji danas lokalne samouprave troše opštinski novac, broju zaposelenih, zaradama, infrastrukturnim projektima i drugim potrebama svake opštine i grada u Srbiji, ove organizacije ne govore mnogo niti pridaju poseban značaj činjenici da država iz republičke kase daje novac domaćim i stranim investitorima kako bi otvarali kompanije na lokalu, da zapošljavaju radnike , ali da porez na zarade koji sada za opštine iznosi 80 odsto ipak ide u opštinsku kasu.