„CHF“ i banke: Bitka se vodi konverzije “švajcaraca” u evro ili dinare
Predstavnici Udruženja građana CHF i banke te nadležni iz državnih organa ni juče nisu uspeli da postignu dogovor o reševanju problema vezanih za stamebne kredite indeksirane u švajcarskim francima. Tako da će i "leks specijalis" još malo sačekati.
Oni će i danas na sastanku nastaviti da traže rešenje. Koliko se čuje glavni kamen spoticanja je buduća konverzija.Dok bankari insistiraju na prebacivanju kredita u evre dužnici bi da se oni konvertuju u dinare.Njihovi argumenti nisu bez osnova .Konverzijom kredita iz franaka u domaću valutu problem je rešen u Mađarskoj, Hrvtaskoj i Rumuniji.Stav banaka je pak da bi one u tom slučaju bile na velikom gubitku.
Nove olakšice ,oko kojih treba da se postigne dogovor ,odnosile bi se samo na buduće obaveze. Odnosno leks specijalis ne bi važio retroaktivno .Za dužnike koji su ostali beza stanova zbog aktiviranja hipoteke ili su dug već vratili leks specijalis neće važiti.Njima ostaje da pravdu potraže na sudu
Predlaže se otpis glavnice kredita koje bi trebalo da bude do 40 odsto .Nastavak otplate išao bi uz godišnju kamatu od 3,5 odsto,ukoliko bude u pitanju evro.Dve trećine te sume trebalo bi otpisati na teret banaka a jednu bi snosila država.
Pitanje je naravno i kome na teret banaka odnosno države pomoći?
U Srbiji momentalno 17.684 klijenta duguje 77 milijardi dinara
Pojedini dužnici su kupovali stanove da u njima žive dok su drugi investirali odnosno ulazili u kreditne obaveze u ĆF da bi stanove izdavali.Čak 61 odsto klijenata ima dug do pet miliona dinara a to je po kursu koji je važio u vreme odobravanja kredita bilo 42.000 evra.Samo 20 odsto klijenata ima dug koji se kreće između pomenute sume i 84.000 evra.Kako pomoći porodici koja je kreditom u francima kupila stan od nekoliko soba ili onoj koja je podigla veći zajma i kupila prostranu vilu.
Oko pitanja pomoći ili ne podelili su se i stručnjaci.Dok pojedini smatraju da u ovom slučaju teret rasta franka treba da se raspodeli na državu,banke i građane jer je posao od početka bio sumnjiv .Drugi objašnjavaju da su građani bili na vreme opomenuti da ne ulaze u u rizičan posao pa da sada treba da snose posledice svoje odluke.
Ko hoće neka tuži
Dužnici koji ne budu zadovoljni rešenjem koje ponudi leks specijalis neće biti u obavezi da to prihvate.To će biti i jedino rešenje za one koji su kredite vratili ili su nakon aktiviranja hipoteke ostali bez stana.Oni izgleda neće biti obuhvaćeni leks specijalisom.Vrhovni kasacioni sud je izneo stav da banke i same moraju da dokažu da su za ove plasmane povukle sredstva u ĆF .Ovaj stav je obavezujući ne samo za VKS već i za nižestepene sudove.
Ne treba zaboraviti da je 2007. i 2008 .godina bilo na snazi pravilo Narodne banke Srbije kojom je dužnik za stambeni kredit mogao da se zaduži do polovine plate. Za mnoge je tada ,zbog nižih rata,kredit u francima bio jedino rešenje.
Dužnici koji ove kredite još vraćaju su od 2. apirla ove godine prilično odahnuli..Uvedena je mera zabrane aktiviranja hipoteke na nekretnine kupljene ovim kreditima. Odnsono Vrhovni kasacioni sud je doneo doluku da će se na zahtev dužnika odlžiti izvršenje od starne javnog izvršitelja a ni bez polaganja jemstva.Odnosno iseljenja su praktično obustvaljena. .
D.Vujošević
