Brzi krediti sa visokom kamatom

 velika potreba i žurba. U bankarskom sektoru to dobro znaju pa klijente čekaju s ponudom brzih kredita u prodavnicama. Te pozajmice koje se dobijaju odmah imaju neuporedivo višu kamatu od redovnih kredita. Zato je razborito pre stavljanja potpisa na dokumente dobro pogledati sve uslove i uporediti ih s onim „sporijim” pozajmicama. Osim toga, i za brze kredite odobrenje se čeka nekoliko dana.

Brzi krediti potrošačima se obično nude za kupovinu u prodavnicama tehničke robe, nameštaja, na stovarištima građevinskog materijala i slično. Radnje ili preduzeća preko kojih banke posluju klijentima odmah ponude mogućnost da ono što su izabrali kupe na kredit, koji mogu dobiti odmah. Ukoliko se klijentu-kupcu žuri pa pristane na tu ponudu, a ne upozna se sa svim uslovima uzimanja takve pozajmice, neće nedostajati razlozi za kajanje sve dok kredit ne otplati. Jer, te pozajmice nisu baš brze, ali jesu skupe.



U prodavnicama se za podizanje takvih kredita obično traži samo potvrda o zaposlenju plus administrativna zabrana, a sve overeno pečatom. Ipak, čak i kada se to donese u radnju, kredit se ne odobrava istog trenutka. Naime, narednog dana u radnju dolazi predstavnik banke da potvrde uzme, a kredit ne odobrava automatski, već se pre toga klijentu proveravaju podaci u Kreditnom birou da bi bankari procenili da li je nova stranka prezadužena ili je pak dobar kandidat za kreditiranje.

Tek ako klijent prođe tu trijažu, odobrava mu se novac, tako da ceo postupak traje nekoliko dana, a ako je sve počelo pred vikend, onda i duže, posle čega novac stiže do klijenta, odnosno prodavca. Banka je svoje uradila, a klijentu ostaje samo da izmiruje obaveze. Klijenti bi morali da znaju da je i za podizanje brzog kredita potrebno isto vreme kao i za gotovinski.



Računica kaže da je, ipak, bolje podići gotovinski kredit jer su uslovi bolji. Naime, za gotovinske pozajmice kamate se kreću od sedam do 14 odsto, a za brze potrošačke kredite od 30 do čak 40 odsto. Drugim rečima, uz kredit od 100.000 dinara na godinu dana i kamatu od devet procenata na godišnjem nivou imaće mesečnu ratu od 8.740 dinara, što znači da će banci vratiti 104.880 dinara. Za istu sumu i rok vraćanja, ali uz brzu kamatu od 36 odsto rata je 10.046 dinara, a banci se vraća 120.552 dinara. Razlika od 15.672 u korist „sporog” kredita nikako nije za bacanje pa je pre donošenja odluke potrebno dobro se preračunati.



Strpljenju bi klijenti banaka trebalo da se nauče i zbog budućih usluga. Sve je više banaka koje nude kredite koji se odobravaju putem SMS poruka ili interenta. Neminovno je da ćemo se u doglednoj budućnosti najviše tako zaduživati, ali opet treba uporediti podatke.

Ako potrošač iz bilo kojeg razloga ne može da se uzdrži od kupovine, najbolje je da u prodavnicu krene sa čekovima u novčaniku. Ukoliko ih prodavci primaju, to je beskamatno, a onda se svakako isplati.



D. Vujošević

 

Veći rizik za bankare



Bankari kažu da su brzi zajmovi za njih rizičniji pa zato naplaćuju višu kamatu. Međutim, ne mora svaki kredit koji se uzima u prodavnici da bude skup. Pojedine banke zajedno sa svojim klijentima pripremaju akcije pri kupovini i odobravaju beskamtne kredite i takve izuzetke klijenti bi trebalo da iskoriste. Obično je to pomoć klijentu koji je zapao u teškoće i ne može da servisira ranije uzete obaveze.