Besparica ne da čekovima da odu u penziju

na odloženo uz ček na poček. 

Banke su lane izdale nešto više od 12 miliona čekova,ove godine je to već više od pet miliona. Tako ispada da se svakog meseca u Srbiji u proseku ispiše bar milion čekova. Razlog za to što ček i plaćanje na poček, nikako da ode u penziju,treba tražiti u visokim kamatama za pozajmice koje banke odobravaju klijentima preko kreditnih kartica. Dok su tu stope visoke i dalje će se u marketima i drugim prodavnicama ispisivaiti čekovi.

Banke  klijnentima izdaju čekove u visini plate ili drugog priliva koje ima na tekućem računu. Po jednom čeku maksimalno se može „ispisati„ 5.000 dinara. Sobzirom na plata kod nas klijenti uglavnom mesečno dobiju  desetak čekova. To ih u banci košta pet dinara po čeku.Znači da je mesečni trošak za tih deset komada 50 dinara a kada se tu doda dvanaest meseci   ispada da je najveća” kamata “na čekove kod  nas godišnje 600 dinara.

Sasvim drugačija priča je kod kartica. Kamate na rivolving pozajmice kreću se izmežu 20 i 30 odsto godišnje. Banke osnovane stranim kapitalom izbegavale su da izđau čekove. Međutim kada su klijenti počeli da se sela tamo gde im se nudi ova pogodnost i one su se predomislile. Tako da danas gotovo da u Srbiji nema banke koja ih ne nudi.

Zašto banke ne smanje kamate na rivolvig i insotlmnet pozajmice i tako poček definitivno pošalju u istoriju?

- Smatram da uskoro neće doći do znatnijeg smanjenja kamata na pozajmice preko kreditnih kartica kod banaka- kaže finansijski stručnjak dr Aleksandar Vasiljević.- Za banke su pozajmice koje se odobravaju uz kartice vrlo nesigurne. Nema tu obezbeđenja koje se od klijenta dobija kada se podiže kredit. Zato su kamate takve kakve su. Čak i u zemljama koje imaju niže stope nego što su u Srbiji ove pozajmice su  na višem nivu nego kod kredita. Zato je za klijente banka najbolje da traže redovan kredit, ako već ne mogu da sklope finansijsku konstrukciju na drugi način.  Kamate su tu jednocifrene .Čekove traže klijenti banaka koji su olako ušli u dug kod kreditnih kartica. Sada ih izbegavaju jer smatraju da će kod čekova lakše kontrolisati svoje troškove i redovnije ispunjavati obaveze.

Kada je pre pet- šest godina postalo jasno da su klijenti banaka naučili lekciju o visokim kamatama  preko kartica banke su ponudile instolment .To su kartice koje imaju funkciju podele troška na rate, od tri do šest rata bez kamate. Na prvo čitanje to izgleda kao manje komplikovana zamena za ček .Međutim kod ove pozajmice se na celu potrošenu sumu naplaćuje provizija koja se kod većine banka kreće oko deset odsto.Pa tu čekovi opet dobijaju na prednosti.

D. Vujošević

Sve smo oprezniji

O tome da su klijenti banaka sve oprezniji kada se zadužuju preko kartica govore i podaci Kreditnog biroa. Udruženja banka Srbije. Od 1.173.174 kartica koliko je kod nas bilo zadnjeg dana maja u docnji je bilo 80.044, a zadnjeg dana decembra to je bilo 81.820. Za prvih pet meseci ove godine smanjila se i suma korišćenih iznosa sa 34,34 na 33,77 milijardi dinara.