Radnici odbijali otpremnine zbog „doživotne kazne”

To ne znači da se kazneni penali ukidaju, već samo da se ne primenjuju od trenutka kada osiguranik napuni 65 godina. Drugim rečima, ako radnik ode u penziju sa 61 ili 62 godine, kazneni penali od 0,34 odsto za svaki mesec primenjuju se četiri odnosno tri godine, a nakon toga dobija penziju u punom iznosu. Takva rešenja, inače, postoje u većini evopskih država. Naime, svaki prevremeni odlazak u penziju pre ispunjenja uslova u pogledu godina života nosi sa sobom penale, ali se u mnogim državama Evrope oni ukidaju u trenutku kada osiguranik ispuni potrebne godine života, a negde one iznose i više od 65.

Time je Socijalno-ekonomski savet zapravo samo prihvatio inicijativu sindikata, čija računica je pokazivala da trajni penali za prevremeno penzionisanje od radnika oduzimaju dve i po penzije godišnje. Tu nije pomagala ni činjenica da je veliki deo radnika imao ispunjen uslov u pogledu radnog staža – 40 godina, ali da nije imao godine života i zbog toga je prinuđen na trajno umanjenu penziju. Isticano je da je to nepravedno prema radnicima koji su ranije počeli da rade i koji su pošteno odradili pun radni, odnosno penzijski staž, i na kraju dočekali da budu trajno kažnjeni samo zato što nemaju dovoljno godina života koje Zakon o PIO od njih zahteva. Pri tom, podsećano je na to da su prethodne generacije odlazile u punu penziju i s manje godina penzijskog staža i s manje godina života.

Sindikati su kao jedan od glavnih razloga za mali broj radnika prijavljenih za socijalni program koji je pripremila država, a koji iznosi 200 evra po godini staža, videli upravo u Zakonu o PIO, koji im je nakon što uzmu otpremninu donosio trajno umanjenu prevremenu penziju. Radnici jednostavno ne žele socijalni program iza kojeg sledi doživotna kazna u vidu trajno umanjene penzije.

Jer, odavno je jasno da u preduzećima u restrukturiranju, čija privatizacija treba da se završi u narednu godinu-dve, ima tehnološkog viška i da je neminovnost da deo zaposlenih ostane bez radnog mesta. No, i pored jasne slike, interesovanje radnika za otpremninu koju obezbeđuje država protekle godine bilo je veoma malo. Od šest milijaradi dinara predviđenih lane za socijalne programe za preduzeća u restrukturiranju, potrošene su tri, a biće isplaćeno još 500 miliona iz Tranzicionog fonda.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku Aleksandar Vulin i sam je konstatovao da postoji problem male zainteresovanosti zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju za državni socijalni program, ali to tumači kao propust pre svega poslodavaca pa tek onda radnika koji misle da će se „firme nekim čudom oporaviti”. Ipak, nije osporio ocenu sindikata da malom odzivu „kumuje” i prevremena penzija kao doživotna kazna onim radnicima koji imaju uslove za penziju po godinama radnog staža, ali ne i godinama života.    

LJ. Malešević

Posao još nije završen

Nakon što je Socijalno-ekonomski savet prihvatio inicijativu sindikata da se penali za prevremeno penzionisanje primenjuju do 65 godina života, posao još nije završen i još uvek se ne zna da li će tako i biti. Jer, da bi se ono što je SES prihvatio primenilo, potrebno je pre svega da se izmeni postojeći Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno član 30 tog zakonskog propisa. No, pre nego što resorno ministarstvo predloži izmenu Zakona o PIO, potrebno je da Ministarstvo finansija izračuna koliko novaca za ukidanje penala nakon 65 godina života treba izdvojiti iz buyeta, pa ukoliko cifra ne bude velika, šanse da takve izmene budu usvojene su velike. Ukoliko pak Ministarstvo finansija donese drugačiju procenu, odnosno ukaže na to da je reč o trošku za koji u buyetu nema para, priča će biti sasvim drugačija. Upravo zbog toga treba sačekati konačnu računicu i predlog za izmenu Zakona o PIO, pa tek onda biti siguran da se penali neće primenjivati nakon navršenih 65 godina života.