HEP je daleko i od EPS-a i od srpskih gradova

. Naime, ministar Aleksandar Antić kazao je da nije istina da je HEP preuzeo snabdevanje strujom Kraljeva i Valjeva, dodajući da je tržište električne energije otvoreno i da se sve licencirane kompanije mogu javiti na tendere koje raspisuju veliki potrošači. Po njegovim rečima, EPS za dve godine od otvaranja tržišta nije izgubio nijedan tender, sem što su tokom leta preduzeća koja se bave javnom rasvetom u Kraljevu i Valjevu pokušala da promene snabdevača, ali, kako je Antić naglasio, to nije realizovano i ne može biti jer sistemi za javnu rasvetu u ta dva grada imaju ogromna dugovanja EPS-u.

Da svi kupci imaju pravo odabira snabdevača ističu i u EPS-u jer je tržište električne energije u Srbiji otvoreno od 1. januara 2015. godine te EPS, kao i ostali snabdevači, učestvuje na tenderima velikih komercijalnih kupaca pa se ne može nagađati kad, ko i koga eventualno preuzima, kažu u toj kompaniji.

Istovremeno, iz EPS-a ističu da tržište za kategoriju domaćinstava nije aktivno jer je cena struje u našoj zemlji nekonkurentna pošto je najniža u Evropi i regionu. U odnosu na razvijene  zemlje Evrope, ta razlika je veća od četiri puta jer je u Srbiji kilovat-sat 6,54 evrocenti, a u Nemačkoj i Danskoj i više od 30. U Hrvatskoj kilovat-sat košta više od 13 evrocenti, u Grčkoj iznad 16, a u Irskoj 23 evrocenta. Iz tog preduzeća naglašavaju i da cena struje na domaćem tržištu nije tržišna, ali da i pored toga EPS uspeva da obezbedi sigurnu proizvodnju i isporuku za gotovo tri i po miliona kupaca, da realizuje investicije i unapredi poslovanje.

I kada je reč o komercijalnom snabdevanju, po podacima Eurostata, ukazuju u EPS-u, komercijalne cene prema nivou potrošnje u prvom polugođu 2017. godine u Hrvatskoj su više nego u Srbiji i to 19 odsto za potrošnju manju od 20 gigavat-časova, a za potrošnju veću od toga cena je osam odsto viša nego u Srbiji.

Zaštite domaće proizvodnje nema



U saopštenju iz HEP-a ukazano je na to da u Srbiji i Bosni i Hercegovini kompanija razvija infrastrukturu koja će budućim kupcima omogućiti jednostavniju promenu snabdevača u trenutku isteka zaštite domaće proizvodnje u tim zemljama, te da u ovom trenutku u Srbiji „HEP Energija” snabdeva strujom kompaniju „Cimos”.Po rečima Jelice Putniković, zaštite domaće proizvodnje u Srbiji nema i čak bi se moglo reći da na račun EPS-a država štiti potrošače.“EPS, u dogovoru s Vladom Srbije, predlaže procenat poskupljenja, a iz Agencije za energetiku ističu da ima prostora za veće korekcije i da EPS prodaje struju ispod tržišne cene”,  ukazuje Jelica Putniković.

U kategoriji potrošnje od 0,02 do 0,5 gigavat-časova, što je kod nas kategorija malih komercijalnih kupaca, kojih ima više od 12.000, cene u Hrvatskoj više su 23,6 odsto, dok je za kategoriju potrošnje od 0,5 do 2 GNJh cena u Hrvatskoj viša 28,6 odsto. Inače, EPS električnom energijom snabdeva 98 odsto tržišta komercijalnih kupaca u Srbiji, ističu u toj kompaniji.

“Struja u Srbiji je najjeftinija u Evropi, a osim statističkih pokazatelja, to se vidi i po komentarima onih kojima ne odgovara to što ne mogu potrošačima u Srbiji da ponude povoljnije uslove od EPS-a”, kaže urednica u „Balkanmagazinu” Jelica Putniković, napominjući da svrha liberalizacije i ne treba da bude garantovani profit trgovcima. od predstavnika Energetske zajednice iz Beča se čuju, doduše usmeni, komentari da bi struja u Srbiji morala da poskupi da bi profunkcionisalo otvoreno tržište.

Pitanje je, naravno, za koga se oni zalažu – otkud im pravo da lobiraju za trgovce umesto za potrošače? Čuju se i komentari trgovaca električnom energijom, koji su, inače, licencirani za tu delatnost, da im je najveća smetnja da rade u Srbiji cena po kojoj EPS prodaje struju, ne samo domaćinstvima već i velikim potrošačima, kojima je prodaje po komercijalnim cenama, tako da bi trgovci morali da preispitaju svoje apetite za zaradom.

 D. Mlađenović