Batat osvaja srpsko tržište

i tvrdi da ona može biti isplativija od proizvodnje tradicionalnih kultura poput kukuruza i pšenice, ali zahteva i mnogo više vremena i pažnje, počevši od pripreme zemljišta, rasada, sadnje, zaštite od korova, vađenja iz zemlje, skladištenja. Uz to, napominje Peršić, veoma su važni vremenski uslovi jer batat, kao tropska biljka, ne podnosi niske temperature.

On ističe da batat postaje sve popularniji među srpskim potrošačima jer građani postaju svesni koliko je on zdrav i koristan u prehrani dece i odraslih. Tvrdi da je lekovit, bez masti i holesterola.

Srbija za sada ne izvozi slatki krompir, dok ga najviše uvozimo iz Hrvatske. Cena kilograma batata u maloprodajnim radnjama u Srbiji kreće se od 200 do 450 dinara. Uobičajna dužina za tržište mu je 15-20 centimetara, a preporučena masa od 150 do 400 grama, mada težina ploda može dostići i nekoliko kilograma.

U Institutu za povrtarstvo ocenjuju da ulaganja u proizvodnju slatkog krompira nisu veća od onih u proizvodnju običnog, a uz upotrebu agrotehnike, kao što je obrada, prihrana, navodnjavanje, mere nege, prinos slatkog krompira može biti i do 25 tona po hektaru, u zavisnosti od načina gajenja.

LJ. M.