Barem zemlje ima, samo - treba je pronaći

otvranje novih fabrika i zapošljavanje, tako je pre pola godine i Branislav Šušnica, novoizabrani predsednik Bačkopalanačke opštine obećao da će glavni posao lokalne samouprave, sa njim na čelu, biti otvaranje novih fabrika i zapošljavanje. Da bi se to ovde ostvarilo, vele, potreban je i povoljan privredni ambijent, a ovde ga ima, jer podavno su došle svetske kompanije koju su kupile ona velika preduzeća koja su i u vremenu bivše, velike Jugoslavije, bila profitabilna i najuspešnija u državi sa 22 miliona stanovnika.

Iako su to svetske kompanije, pa nije najbitnije gde su im sedišta, valja podsetiti da su ovde došli francuski „Tarket“ i „Sufle“, danski „Karlsberg“, italijansko-ruski kapital otvorio je u Gajdobri veliku fabriku ženskih čarapa, tu su i pojedine hrvatske, slovenačke, rumunske kompanije...

Po rezonu „nije bitno čiji je kapital već gde je fabrika“ može se reći da su se ovde svetski biznismeni odomaćili i pored nekoliko velikih i srednjih domaćih kompanija, a sigurno na čelu sa „Nektarom“, predstavljaju, uz poljoprivredu, indu-

strijski i razvojni temelj ove sredine sa 55.000 stanovnika koji žive u 14 naseljenih mesta.         

Interesantno je da se godinama, pa i decenijama, govori o potrebi izgradnje, jedni kažu industrijskih, a drugi radnih zona, i Bačka Palanka je tu prednjačila. Pre više od dve decenije ovde je niklo petnaestak hala kako u industrijskoj zoni na ulasku u grad iz pravca Novog Sada, tako i u skoro svim selima opštine.

Ali to je očito za ovdašnje potrebe malo, na posao preko ovdašnje filijale Nacionalne službe za zapošljavanje čeka skoro 6.000 ljudi (dobar deo posao traži, a deo boga moli da ga ne nađe) pa  se nadležni upinju da obezbede novo zemljište kako bi ga uredili u industrijske zone i ponudili investitorima. A, baš investitori znaju da kažu da im je uglavnom lakše, nekada i jeftinije da sami na ledini prave fabike, uz postojanje kompletne infrastrukturne mreže, nego da adaptiraju neke od pogona, ili cele fabrike koje su u vremenu tranzicije, odnosno privatizacije navrat-nanos, dobile na kapijama lance i katance.         

Niko ovde ne taji da, i pored toga što ova opština ima atar od preko 50.000 hektara, u okolini Bačke Palanke nema zemljišta kojim može da raspolaže lokalna samouprava i da ga opredeli za nove industrijske zone... Doduše, država je ove godine opredelila izvesna sredstva za završno uređenje industrijske zone između Nove Gajdobre i Gajdobre, a lokalna samouprava investira u rešavanje infrastrukturnih problema u delovima industrijskih zona grada mada je taj posao, kao na primer, uvođenje kanalizacije, odavno trebao biti urađen, jer ovde rade pogoni skoro dve decenije.        

Spominje se mogućnost izgradnje industrijske zone na državnom zemljištu koje se nalazi na obilaznici oko Bačke Palanke, pored puta prema Gajdobri, ali... Reč je o pedesetak hektara državnog zeljišta kome je titular Ministarstvo poljoprivrede Vlade Republike Srbije. Ovde vele da bi to bila idelana lokacija za nekoliko fabrika, međutim, za sada opština nije dobila na korišćenje to zemljište iako je u ranijim mandatima opštinska vlast tražila pomoć nadležnih državnih institucija.

Ispada da je Bačkopalanačka opština, iako se smatra razvijenijom u Vojvodini i Srbiji, iako je u bogatoj Bačkoj, sa ogromnim atarom, siromašna, jer nema zemlju gde bi gradila industrijske zone. Nije samo to – često se paušalo govori kako se ova varoš i opština nalaze na atraktivnoj lokaciji, pored Dunava sa lukom, EU, odnosno Hrvatska je udaljena 2-3 kilometra, a spojena dunavskom ćuprijom, do Novog Sada je četrdesetak kilometara.



U zbilji i nije baš tako, pa ima skeptičnih privrednika koji tvrde da je novom geografijom posle raspada bivše SFRJ Bačka Palanka, pa i cela opština i region ovog dela Bačke, nekako ostala u zapećku. Spominje se ukidanje železničke pruge od Palanke do Gajdobre, privrednici traže proširenje ili novi put do Novog Sada, spominjao se novi most između Bačke Palanke i Neština koji bi se nadovezao na put Vizić - Erdevik koji treba da se gradi.

Ta ćuprija vele treba, iako par kilmetara uzvodno postoji ona koja ulazi u dve države Srbiju i Hrvatsku, jer se ovom delu Bačke značajno, bez zaustavljanja i velike papirologije na carini, skraćuje put do graničnih prelaza sa BiH, Republikom Srpskom, Zapadnom Srbijom...

Sve to treba, kažu manje ambiciozni, ali prvo treba u velikom ataru naći 50 hektara zemlje za nove fabrike, jer sve ono drugo je na dugačkom štapu. Dokonjaci konstatuju da ovde, u Bačkoj, ako ništa drugo, barem zemlje ima, samo je treba naći.



Miloš Sudžum