Arsić: Deficit zavisi od "pozajmica" javnim preduzećima
BEOGRAD: Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je danas da su prihodi i rashodi države u proteklom periodu ostvarili visok nominalni rast, ali da se njihov realni rast, usled inflacije, ubrzano usporava.
On je naveo da je od početka godine do kraja jula, budžet konsolidovane države, prema zvaničnim podacima, bio u suficitu od 19 milijardi evra.
"U prvih sedam meseci ove godine prihodi države su realno povećani za 3,9 odsto, dok su rashodi ostvarili realni rast od 2,3 odsto", naveo je Arsić na prezentaciji 69. broja "Kvartalnog monitora".
On je ocenio i da visina fiskalnog deficita u ovoj godini zavisi od toga kada će i u kojoj meri država "pozajmice" javnim preduzećima pretvoriti u subvencije.
Takođe, dodao je da će visina fiskalnog deficita zavisiti i od toga da li će se država uključiti u servisiranja dugova javnih preduzeća prema komercijalnim bankama, davanjem dodatnih garancija ili preuzimanjem dugova.
"Fiskalni deficit sezonski raste u drugoj polovini godine. Ako država pri rebalansu ''pozajmice'' iskaže kao rashode, deficit bi mogao da dostigne oko 4 odsto BDP-a", zaključio je on.
Smatra da država u planove za fiskalnu politiku treba da uzme u obzir to da su uslovi zaduživanja pogoršani, usled čega će troškovi kamata u narednom periodu značajno rasti.
On je istakao da je država u prvih sedam meseci javnim preduzećima iz oblasti energetike uplatila 105,6 milijardi dinara, koje su knjižene kao pozajmice, a ne kao trošak države.
Arsić je kazao da, prema proceni stručnjaka koji su radili na 69. broju "Kvartalnog monitora", najveći deo sredstava koji je uplaćen javnim preduzećima neće biti vraćen, što znači da će se pretvoriti u rashode države.
"Da su navedene pozajmice tretirane kao rashodi država bi u prvih sedam meseci umesto suficita ostvarila značajan deficit", rekao je Arsić.
On je naveo i da je javni dug krajem jula u Srbiji iznosio 31,45 milijardi evra i objasnio da je nesklad između fiskalnog deficita i prirasta javnog duga posledica upravo "pozajmica" države javnim preduzećima.
Naglasio je da javni dug u odnosu na BDP stagnira, jer se država uglavnom zadužuje u evrima, a da BDP raste usled inflacije i realnog rasta.