Agroćoše: Ceh crnih oblaka

napupeli voćnjaci najčešća su meta razgoropađenog Ilije gromovnika. Šteta se već sada, na samom početku leta, meri desetinama i desetinma miliona dinara, a konačan bilans, neće se znati sve do polovine oktobra. Tada, po utvrđenom kalendaru, prestaje sa radom protivgradna odbrana koju organizuje Sektor protivgradne odbrane Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Kakav god, u konačnom zbiru, bio ovaj neveseli troškovnik, više je nego sigurno, da će ceh

pirove pobede crnih oblaka

platiti nezaštićeni poljoprivrednici. Oni koji je, od nekontrolisane ledene stihije, trebalo sa protivgradnim raketama, da zaštite njihova imanja, opravdavaju se buyetskom štednjom i neažurnim radom lokalnih samouprava. To se, u prvom redu, odnosi na Ministarstvo finansija i RHMZ, po zakonu zaduženim za odbranu od grada, koji su dozvolili da žitna i kukuruzna polja, povrtnjaci i voćnjaci ostanu bez adekvatne protivgradne odbrane.

Za celu ovogodišnju sezonu nabavljeno je 8.325 raketa, od kojih je već porošeno 3.200, a leto samo što je stiglo. Lokalne samouprave, iz svojih sopstvenih  buyetskih prihoda, kupile su nešto više od 700 raketa, a njihov broj je već sada prepolovljen. Ništa čudno jer su od 15. aprila do danas, po kalendaru RHMZ, upisana 44 dana sa olujnim oblacima, a 31 dan je bilo neophodno da protivgradna zaštita deluje. Srbija ima 13 radarskih centara i 1.400 lansirnih stanica, ali nema strelce. Malo njih hoće 24 sata neprekidno da dežura sa motrolom za naknadu od 4.000 dinara mesečno! Lokalne samouprave, po uputstvu koje im je iz RHMZ nedavno prosleđeno, mogu dodatno da ih nagrade, ali samo pojedine opštine zbog restriktivnog buyeta mogu to i da učine.

Zakon o protivgradnoj odbrani donet je tačno pre godinu dana, kada je jurisdikcija nad ovom oblašću iz MUP prebačena, odnosno vraćena na RHMZ. Mnogi stručnjaci tvrdili su da će biti potrebno dosta vremena da sistem profunkcioniše na pravi način i, više nego očigledno, bili su u pravu. Jer, transformacija protivgradne odbrane podrazumeva, redefinisanje njenog finansiranja: od nabavke dovoljnog broja raketa, najmanje 30.000 godišnje, statusa zaposlenih, održavanja lansirnih rampi, plaćanja honorarnih saradnika, strelaca...

Stanje protivgradne odbrane kod nas je takvo da je svaki pomak nabolje dobrodošao. Država mora da pokaže odlučnost da se to praktično i ostvari i dosledno sprovodi usvojeni zakon. Time istovremeno, na najbolji i najefikasniji način, doprinosi zaštiti od ekstremnih klimatskih promena koje nam se događaju, i kojih će, nažalost, u budućnosti biti sve više.

Piše: Kosta Rajević