„Boreli” pušten niz vodu, pravo u bankrot

 su izašli na kapije svoje fabrike i iz gotovo 90 prodavnica razasutih po Srbiji.

U celom slučaju, za koji se 15 godina nije našlo smisleno rešenje, gotovo bizarno zvuči činjenica da je do bankrota došlo usled toga što niko, dakle ni stečajni upravnik ni brojni poverioci, nije našao za shodno da makar nadležnom Privrednom sudu u Somboru podastre Unapred pripremljeni plan reorganizacije te stečajnoj sudiji Katarini Milojičić nije preostalo ništa drugo do da 24. oktobra izda rešenje o pokretanju bankrota nad „Borelijem”.



Naime, pošto je 15. jula ove godine proglašen stečaj nad tim preduzećem, na prvom ročištu, održanom 10. oktobra, Privredni sud, i pored izostanka bilo kakve inicijative za reorganizaciju obućarske firme, nije proglasio bankrot, da bi na tu terminalnu odluku ipak bio primoran krajem istog meseca, i to silom zakona, koji upravo tu meru obavezujuće nalaže ukoliko se u roku od 90 dana od proglašenja stečaja ne predloži UPPR.



Proglašeni bankrot je, kao epilog letos proglašenog stečaja društevnog preduzeća koje, zbog nerešenih imovinsko-pravnih pitanja s negdanjim osnivačem, hrvatskim kombinatom kože i obuće „Borovo”, nikada nije ni dobilo stvarnu priliku da bude privatizovano, došao i kao neminovna posledica nagomilanih dugova od čak 1,8 milijarde dinara i blokade poslovnog računa od 750 miliona dinara.



Tim činom, ne samo da je jednim potezom rešena sudbina nekada najvećeg proizvođača i prodavca obuće u Srbiji već su se kao jalova pokazala i sva obećanja političara i državnika svih provenijencija i stranačkih boja, usmerena ka tome da „samo što nisu” rešena pitanja sukcesije između Srbije i Hrvatske, kao preduslova privatizacionog postupka za koji su, kako su svojevremeno tvrdili u „Boreliju”, doslovno u redu stajale velike i priznate svetske i evropske obućarske firme.

Agonija, koja je možda i najočiglednije započela razornim NATO bombardovanjem pogona somborske fabrike, a nastavljena otimanjem „Borelijevih” lokala u Srbiji i Crnoj Gori, u čemu su učestvovali i najviđeniji ljudi tadašnjeg srpskog pravosuđa, za tu priliku u ulozi advokata hrvatskog „Borova”, vodila je sve do letošnjeg stečaja.



M. Miljenović

 

Italijani i Nemci otišli



Zanimljivo je da je sve do letos oko 180 radnika radilo lon-poslove za italijanski „Lenči” i za nemački „B. Štump–Bajer” izrađivalo vojničke čizme i patike, kao i obuću za vatrogasce, dnevno proizvedeći 550 pari obuće za nemačku firmu. Te poslodavce, koji nisu krili ambiciju da učestvuju u privatizaciji „Borelija”, proglašenje stečaja je prosto rasteralo zbog straha da bi u slučaju prodaje proizvodnih pogona „Borelija”, na doboš mogle otići i mašine koje su oni sami doneli ne bi li vešti somborski obućari imali na čemu da rade u skladu s EU standardima.