Život u moru soli jako oštećuje srce

Mnoge zemlje u regionu pokrenule su nacionalne strategije za smanjenje unosa soli, uključujući kampanje za podizanje svesti javnosti, monitoring sadržaja soli u hrani, reformulaciju i označavanje hranljivih sastojaka na pakovanju, odnosno nutritivno deklarisanje.

Institut za javno zdravlje Vojvodine i okružni zavodi za javno zdravlje iz Sombora, Subotice, Zrenjanina, Kikinde, Pančeva i Sremske Mitrovice već 10 godina realizuju posebne programe javnog zdravlja kao deo poslova ugovorenih sa Pokrajinskom vladom. Šefica Odseka za pravilnu ishranu i zdravstvenu bezbednost hrane Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine profesorka dr Milka Popović kaže kako je jedan od programa  i „Kontrola sadržaja soli u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta u AP Vojvodini“.

Cilj ovog programa je da se dobiju podaci o sadržaju soli u obrocima u ustanovama koje organizuju ishranu dece i da se proceni rizik za njihovo zdravlje. Takođe, program povećava svest o potrebi smanjenja upotreba soli.

Dr Popović kaže da natrijum i so nisu ista stvar. Natrijum je onaj deo kuhinjske soli, odnosno natrijum-hlorida, koji je fiziološki aktivan, ali isto tako i onaj deo koji može da bude štetan po zdravlje. Kuhinjsku so dodajemo hrani prilikom njene proizvodnje, prerade, ali vrlo često i tokom konzumiranja, odnosno za stolom. Dodaje se zbog slanog ukusa, ali i drugih tehnoloških svojstava, pre svega zbog uloge konzervansa.

- Kuhinjska so je zbog svoje univerzalne primene idealan nosač minerala koji nedostaju u ishrani, kao što je na primer jod i u našoj zemlji je na snazi propis kojim je obavezno jodiranje kuhinjske soli za ljudsku upotrebu. Što više industrijski prerađene hrane konzumiramo, to je unos natrijuma veći – kaže dr Popović.

Kako objašnjava, kao što je nekada život nastao u okeanima i morima, u slanom okruženju, tako je i danas svim ćelijama za normalno funkcionisanje neophodno da budu okružene blago slanim rastvorom. Natrijum je neophodan za prenošenje nervnog signala i funkcionisanje svih nervnih i mišićnih ćelija, a najpoznatija uloga je u održavanju zapremine vanćelijske tečnosti i regulisanju zapremine tečnosti, odnosno arterijskog krvnog pritiska.

- Naš organizam dugo može uspešno da eliminiše višak soli koju unesemo hranom, jer su svi mehanizmi za održavanje ravnoteže podešeni tako da se sav višak izbaci urinom, znojem ili stolicom. Međutim, u uslovima stalno visokog unosa soli, takođe i usled procesa starenja, ti mehanizmi postanu manje efikasni – napominje dr Popović.

Najveći uticaj na ukupan dnevni unos soli na populacionom nivou ima industrijski pripremljena hrana sa 65 do 80 odsto ukupnog dnevnog unosa soli, dok je količina soli dodata za vreme pripreme hrane i za stolom negde oko 15 do 20 odsto. So prirodno sadržana u namirnicama učestvuje sa preostalih 10 do 15 procenata. Smatra se da bi samo ta količina prirodno prisutne soli u namirnicama bila dovoljna da obezbedi fiziološke potrebe.

- Četiri grupe namirnica najviše doprinose unosu soli: hleb i peciva, meso i mesne prerađevine, mlečni proizvodi (sirevi) i konzervisano povrće. Zato je potrebno u ove dve grupe namirnica uneti najviše promena. Reformulacija i smanjenje sadržaja soli u hlebu i pecivu, zamena jednog obroka hleba neprerađenim žitaricama od celog zrna, smanjenje sadržaja soli u prerađenim mesnim proizvodima i smanjenje zastupljenosti ove grupe proizvoda u našoj ishrani, biranje prehrambenih proizvoda sa nižim sadržajem soli, dovelo bi smanjenja unosa soli, što bi značajno smanjilo rizike za srčane, ali i neke bolesti – istakla je dr Popović.

Svetska zdravstvena organizacija i veliki broj zdravstvenih autoriteta preporučuju da dnevni unos kuhinjske soli zdrave odrasle osobe bude manji od pet grama dnevno, što je jedna kafena kašičica iz svih izvora.

- Za decu od jedne do tri godine preporučeni unos soli je do 2,75 grama, od četiri do šest godina to je 3,25 grama, za decu od 7 do 10 godina je 4,25 grama, a za decu od 11. godine preporuke se izjednačavaju sa preporukama za odrasle. Osobama sa visokim krvnim pritiskom i onima koji imaju i druge rizike za nastanak kardiovaskularnih bolesti preporučuje se da unos soli ne veći od 3,85 grama. Smanjenje unosa soli je prepoznato kao najisplativija nutritivna intervencija sa ciljem smanjenja hroničnih nezaraznih bolesti. Smatra se da bi se ovom intervencijom "uštedelo" u svetu oko tri miliona prevremenih smrtnih ishoda i oko 70 miliona izgubljenih godina zdravog života – napomenula je dr Popović.

Tokom desetogodišnje kontrole sadržaja soli u obrocima u Vojvodini kontrolisano je više od 5.600 uzoraka obroka namenjenih deci predškolskog uzrasta i više od 1.000 uzoraka obroka namenjenih mladima u domovima učenika.

- Dugo je so bila dragocenost do koje se dolazilo veoma teško. Međutim, tokom vremena so je postajala dostupnija, jeftinija, koristila se za konzervisanje hrane, popravljanje ukusa, tako da su količine soli koje unosimo hranom postale značajno veće od količina koje su unosili naši daleki preci. Sada ponovo živimo u "moru soli", jer hranom unosimo 2,5 puta više od količine soli za koju se može reći da je za većinu populacije bezbedna, a Novosađani prosečno dnevno unose oko 12 g soli – kazala je dr Milka Popović.

- Uspeli smo tokom godina da smanjimo sadržaj soli u obrocima, ali na žalost, ciljne vrednosti još uvek nisu dostignute. Treba voditi računa o tome da se i u okviru porodične ishrane unese značajna količina soli, te je i rad sa roditeljima i opštom populacijom od velikog značaja. Kontrolisali smo i sadržaj soli u više od 3.500 uzoraka industrijski proizvedene hrane sa tržišta Vojvodine. Samo sistemskim promenama u društvu, kao i postavljanjem standarda, zakonskih i podzakonskih akata mogu da se postignu željeni rezultati – navela je dr Popović.

Ljudskom telu je potrebna vrlo mala količina soli u ishrani za održavanje ravnoteže tečnosti i ćelijske homeostaze. Kardiolog iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine dr Aleksandra Vulin kaže kako se izrazi so i natrijum često koriste kao sinonimi, a jedan gram natrijuma je ekvivalentan 2,5 g soli. Međutim, prema težini so sadrži 40 odsto natrijuma i 60 odsto hlorida i glavni je izvor natrijuma u ishrani, oko 90 odsto.

- Nekoliko miliona godina, za ljudsku ishranu jedini izvor soli je bila so koja se prirodno nalazi u hrani, a unos soli je bio ispod 0,5 g na dan. Nakon otkrića svojstava soli kao konzervansa pre 5000 godina, so je postepeno postala najviše oporezovana roba i roba kojom se najviše trgovalo u svetu. U današnjem vremenu, iako tehnologije hlađenja otklanjaju potrebu za korišćenje soli kao konzervansa, unos soli je u većini zemalja prosečno oko 10 g na dan, što je povećanje više od 20 puta. Posledice za zdravlje ljudi su višestruke, jer fiziologija čoveka nije prilagođena za izlučivanje ove velike količine soli - kaže dr Vulin.

- Visok unos soli dovodi do oštećenja krvnih sudova, srca, infarkta miokarda, srčane slabosti, moždanog udara, demencije, kao i hronične bubrežne slabosti, bubrežnih kamenaca, osteoporoze, rake želuca i gojaznosti – kaže dr Vulin.

- Širom sveta, prosečno 70 miliona životnih godina prilagođenih invaliditetu i tri miliona smrtnih slučajeva u 2017. godini, pripisano je visokom unos soli, što ga čini jednim od tri glavna faktora rizika u ishrani širom sveta – istakla je dr Vulin.

Postoji veliki broj studija koje pokazuju uzročno-posledičnu vezu između unosa soli i krvnog pritiska, a povišen krvni pritisak je jedan glavnih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti. Krvni pritisak se povećava visokim unosom soli, a porast je prekomeran kod oko 30 odsto ljudi koji se smatraju „osetljivim na so“. Dr Vulin naglašava da je četvrtina ljudi koji imaju normalan krvni pritisak, kao i polovina onih koji imaju povišen krvni pritisak osetljiva na so, a posebno su osetljive starije osobe.

- Osetljivost na so kod onih koji imaju normalan krvni pritisak vodi ka hipertenziji, ali je prekomerni porast krvnog pritiska nakon unosa soli kod svih ljudi povezan sa povećanim mortalitetom, nezavisno od uticaja soli na krvni pritisak sam po sebi – navodi dr Vulin.

- Novija istraživanja preveliku konzumaciju soli povezuju sa stimulacijom apetita, insulinskom rezistencijom, promenom crevnog mikrobioma, autoimunim bolestima i postoje indicije da prevelik unos soli može da ima uticaja na smanjenje aktivnosti belih krvnih zrnaca što smanjuje sposobnost odbrane organizma na delovanje bakterija i virusa – ukazala je dr Popović.

Povećan unos natrijuma u ishrani povezan je sa povećanjem krvnog pritiska i većim brojem neželjenih kardiovaskularnih događaja. Dr Vulin kaže da je još 1988. godine INTERSALT međunarodna studija pokazala da postoji direktna veza između većeg unosa soli i porasta krvnog pritiska i to više sa godinama starosti, što bi moglo da sugeriše da smanjenje unosa soli, pored kratkoročnog smanjenja krvnog pritiska, može da uspori i rast krvnog pritiska sa starenjem.

- Gotovo sve meta-analize kliničkih studija pokazale su da smanjenjem unosa soli dolazi do značajnog pada krvnog pritiska, kako kod osoba koje nemaju povišen krvni pritisak, tako i onih koje ga imaju. Za dato smanjenje unosa soli, pad krvnog pritiska je veći kod osoba koje imaju arterijsku hipertenziju, osoba crne rase i osoba starije životne dobi – napomenula je dr Vulin.

Visok unos soli u ishrani je štetan za osobe sa arterijskom hipertenzijom i osobe osetljive na so, međutim, postoji veliki broj osoba sa normalnih krvnim pritiskom koje su otporne na dejstvo soli na krvni pritisak, ali kod njih so može povećati broj kardiovasularnih neželjenih dejstava direktnim štetnim efektima na srce i krvne sudove nezavisno od krvnog pritiska.

Mehanizmi kojima so dovodi do povišenog krvnog pritiska su mnogobrojni. Pre svega za porast krvnog pritiska odgovorni su bubrezi, regulacijom ekstraćelijskog volumena, ali i dokazano je i direktno štetno dejstvo soli na ćelije krvnih sudova, što dovodi do vazokonstrikcije. Novije studije ukazuju da je i koža mesto gde se skladište velike količine natrijuma, posebno kod osoba sa rezistentnom hipertenzijom i hipertenzijom osetljivom na so, kao i starih osoba, te da, pored bubrega, i koža može biti uključena u mehanizme nastanka hipertenzije osetljive na so.

Novije studije ukazuju da so dovodi do arterijske hipertenzije i oštećenja ciljnih organa kardiovaskularnog sistema smanjenjem broja zaštitnih bakterija u crevima, što dovodi do aktivacije imunskih ćelija urođenog i adaptivnog imuniteta.

Aktivacija imunskog sistema dovodi do poveća oksidativnih i upalnih medijatora koji mogu da povećaju retenciju vode i soli u bubregu, ali i da direktno oštećuju ćelije krvnih sudova. Svi ovi mehanizmi su međusobno povezani i dovode do oštećenja srca i direktnog oštećenja krvnih sudova.

- Smanjivanje unosa soli ima dodatni učinak sa ostalim nefarmakološkim i farmakološkim merama u snižavanju krvnog pritiska. Kombinovanje manjeg unosa soli i dijete bogate voćem, povrćem i mlečnim proizvodima sa malo masti, kao sa redukcijom telesne mase, dovodi do veće redukcije krvnog pritiska nego sama redukcija soli, sama dijeta ili redukcija telesne mase. Takođe, smanjen unos soli omogućava da delovanje lekova za arterijsku hipertenziju bude efikasnije. Pokazao je da smanjenje unosa soli kod pacijenata sa rezistentnom hipertenzijom, one koju treba lečiti sa tri ili više lekova, može značajno da smanji krvni pritisak – napominje dr Vulin.

- Smanjen unos soli direktno i linearno smanjuje krvni pritisak i rizik od kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti. Smanjenjem unosa soli za 2,5 g na dan smanjuje se rizik od od kardiovaskularnih bolesti za 20 odsto. Smanjivanjem unosa soli smanjuje se krvni pritisak i na taj način smanjuje i rizik od kardiovaskularnih bolesti. Međutim, postoje i dokazi iz eksperimenata sa životinjama i epidemioloških studija da smanjenje unosa soli ima i direktne pozitivne efekte, nezavisne i dodatne u odnosu na efekte na krvni pritisak. Pokazan je direktan efekat smanjenog unosa soli na smanjenje rizika od moždanog udara, poboljšanje funkcije leve komore ili regresije hipertrofije leve komore. Prema tome, ukupan efekat smanjenja unosa soli na kardiovaskularne bolesti veći je od onog predviđenog samim padom krvnog pritiska – objašnjava dr Vulin.

- Svetski napori za smanjenje unosa soli bi trebali biti pojačani kako bi spasili milione ljudi koji umiru nepotrebno od moždanog udara i bolesti srca svake godine – zaključuje dr Vulin.

LJ. Petrović