Zimski raspust – političko, privredno ili pedagoško pitanje

Razlozi kao što su multietničnost, u kojoj mnogo đaka Božić obeležava 25. decembra, ušteda u grejanju škola, prevencija epidemije gripa i loši vremenski uslovi u jednom od najhladnijih zimskih meseci, kao da dele državu na dve nepovezive klimatske i kulturološke zone.

Da je inicijativa potekla od turističke privrede, koja se pozivala na opsežno istraživanje o bezbednosti u saobraćaju, urađeno 2014/15, koje je pokazalo da se ovakvim organizovanjem odlazaka i dolazaka porodica koje putuju na zimovanje smanjuju gužve, nije potvrdilo Ministarstvo prosvete. Tvrdnja je samo ustalasala javnost nagađanjima da je ispred dobrobiti dece stavljen interes zimskih centara, koji ovakvom podelom rešavaju problem popunjenosti smeštajnih kapaciteta, i retoričkim pitanjem koliko đaka uopšte ima uslova da se bavi zimskim sportovima.

I ove godine, školski kalendari razlikuju se po terminima zimskog raspusta. Škole u Vojvodini neće raditi od 24. decembra do 14. januara 2020. godine, te će polugodište završiti nakon 81 nastavnog dana. U ostatku Srbije đaci će se odmarati najpre od 30. decembra do 7. januara, a potom između 3. i 17. februara. Predah za sve biće produženi vikend radi Dana primirja u Prvom svetskom ratu, koji pada u ponedeljak, 11. novembra.

Prema mišljenju jedne strane, ovakvo cepkanje školske godine dobro je za decu jer mogu da se odmore ili pak da iskoriste vreme za popravljanje ocena. Druga strana smatra da se time samo remeti kontinuitet učenja, budući da đacima, posle bilo kog raspusta, treba četiri-pet dana, a što su mlađi, to je period prilagođavanja duži.

Jedinstven raspust u celoj zemlji omogućio bi, recimo, nastavniku koji radi u Pančevu, a živi u Beogradu, da koristi odmor sa svojom decom. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije pripremila je ove godine nekoliko predloga novog školskog kalendara po kojem bi zimski raspust u celoj zemlji bio organizovan iz jednog dela. Međutim, oni su odbačeni.

Jedan od predloženih termina bio bi 19. decembar – 20. januar, kojim bi bili obuhvaćeni brojni praznici: slave, dani Božića, Nova godina... Drugi predlog je bio da raspust u celini traje od Nove godine, pa naredne tri-četiri nedelje, a da se onima koji slave katolički Božić to i dozvoli. Na isti način su utvrđeni praznici nacionalnih manjina, o čemu su odlučivali nacionalni saveti. U prvom polugodištu, za mađarsku nacionalnu zajednicu je to 23. oktobar – Dan početka revolucije i oslobodilačke borbe 1956. godine, a za rumunsku 4. septembar – praznik Velike Gospojine, 1. decembar – Nacionalni praznik Rumunije i 7. decembar – Dan nacionalnog saveta. Hrvatski opredeljeni đaci imaće pravo na neradan dan 16. oktobar – datum rođenja bana Josipa Jelačića i 15. decembar – datum osnivanja Hrvatskog nacionalnog vijeća za hrvatsku, dok će Bunjevci slaviti 25. novembar – dan kada je 1918. godine u Novom Sadu održana Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena. Ukrajinska nacionalna zajednica obeležiće 14. oktobar – Dan ukrajinskih heroja, makedonska 8. septembar –Dan državnosti Republike Severne Makedonije, 11. oktobar – Dan borca i 16. decembar – Dan Nacionalnog saveta.

Pripadnicima nemačke manjine neradan dan biće 15. decembar – Dan osnivanja nacionalnog saveta, a češkoj zajednici u Srbiji 28. septembar – Dan Čeha, odnosno Sveti Vaclav, i 4. oktobar – Dan češkog jezika. Bošnjačka nacionalna zajednica slaviće 20. novembar – dan osnivanja Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Sanyaka 1943, dok će romski školarci u centralnoj Srbiji imati pravo na izostanak 14. januara, kada pada Vasilica.

S. Milačić