Žene na selu i dalje neravnopravne
BEOGRAD: Zaštitnik građana saopštio je da je neophodno preduzeti mere kako bi se žene na selu u većoj meri registrovale kao nosioci poljoprivrednih gazdinstava i mogle da koriste prava koja im garantuju propisi Republike Srbije - između ostalog i pravo na naknadu po osnovu rođenja i nege deteta.
"Neravnopravnost žena i muškaraca na selu oštro je izražena na štetu položaja žena i devojčica i to pokazuje podatak da žene čine 84 odsto pomažućih članova poljoprivrednih gazdinstava, dok je 86 odsto formalno zaposlenih muškog pola”, navodi se u saopštenju objavljenom povodom 15. oktobra, Međunarodnog dana žena na selu.
Iako u obavljanju fizičkih poslova i preuzimanju obaveza ne zaostaju za muškarcima, žene su i dalje nevidljive, što pokazuje i podatak da su samo u 17 odsto slučajeva vlasnice poljoprivrednih gazdinstava, izjavio je zaštitnik građana Zoran Pašalić.
Prema njegovim rečima, takav položaj žena jasno ukazuje na njihovu ekonomsku i svaku drugu zavisnost i na jaku ukorenjenost tradicionalnih stereotipa o rodnim ulogama, iz čega proizilaze i drugi problemi sa kojima se žene na selu susreću - nedostupnost zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih usluga, nedovoljna zaštićenost materinstva, pa i porodično ili rodno zasnovano nasilje.
U skladu sa ekonomskom pozicijom je i značaj žena u procesu odlučivanja u organima lokalne samouprave, ukazao je ombudsman i dodao da podaci do kojih je došao nedavnim istraživanjem jasno pokazuju da je zastupljenost žena u odlučivanju u lokalnim organima vlasti nedovoljna, naročito u ruralnim naseljima, da zakoni o ravnopravnosti polova i lokalnoj samoupravi ta pitanja ne uređuju efikasno i da mehanizmi za rodnu ravopravnost nisu svuda ustanovljeni.
“Žene učestvuju u savetima mesnih zajednica sa samo 11 odsto, dok su na mestu predsednika saveta još malobrojnije”, napomenuo je Zaštitnik građana.
On je, u saopštenju, pozvao nadležne da se zakonom efikasnije uredi ostvarivanje rodne ravnopravnosti na svim nivoima i donese zakon koji će propisati zastupljenost žena u organima javne vlasti od najmanje 40 procenata.