Zbog pandemije u Srbiji izražen sindrom sagorevanja
BEOGRAD: Pandemija Kovid-19 negativno utiče na mentalno zdravlje građana širom Evrope – svaki treći Evropljanin pati od povećane anksioznosti, pokazuje međunarodno istraživanje Štada grupe u okviru koje posluje Hemofarm.
Razlozi koje je 23 odsto Evropljana navelo kao uzrok anksioznosti su zabrinutost zbog uticaja pandemije na njihove finansije i posao, dok se 42 odsto Evropljana plaši zaraze virusom. Kad je reč o uticaju pandemije na mentalno zdravlje građana u Srbiji, petina ispitanika potvrdila je da se oseća više anksiozno nego ranije, dok je 60 odsto ispitanika reklo da je imalo sindrom sagorevanja (burnout) ili bilo blizu njega.
Nemir, stres i poremećaj sna kao posledica pandemije – Zdravstveni izveštaj Štade koji obuhvata istraživanje sprovedeno u 15 zemalja Evrope uključujući Srbiju, pokazuje da u proseku četvrtina Evropljana pati od unutrašnjeg nemira i stresa izazvanog pandemijom. Ukoliko govorimo o Srbiji, trećina ispitanika (31 odsto) potvrđuje da je karantin kod njih izazvao veliki stres koji je vodio unutrašnjem nemiru, dok je u isto vreme gotovo identičan obim ispitanika (29 odsto) rekao da ne oseća uticaj pandemije na mentalno zdravlje.
Više od polovine Evropljana (52 odsto) smatra da je činjenica da nisu mogli da vide svoju porodicu i prijatelje najstresniji od svih izazova sa kojima su se suočili od početka pandemije. Slično se osećaju i građani Srbije: 51 odsto njih najviše je brinuo nedostatak kontakata sa bliskim ljudima. Da bi se oslobodili stresa, 11 odsto Evropljana isprobalo je onlajn kurseve joge ili meditacije.
Drugi efekti pandemije koronavirusa su problemi sa spavanjem koje je imalo 15 odsto Evropljana. Usamljenost, potencijalni okidač i istovremeno posledica mentalnih zdravstvenih problema, pogađa otprilike svakog četvrtog Evropljanina. U poređenju sa ljudima starosti od 50 do 99 godina (24 odsto), mlađi Evropljani (33 odsto) više se osećaju usamljeno. Kad je reč o tzv. burnout sindromu, 54 odsto Evropljana smatra da su u riziku od sagorevanja; prednjače Poljaci i Rusi sa po 66 odsto, a slede Srbi sa pomenutih 60 odsto.
Treći međunarodni Zdravstveni izveštaj Štade predstavlja reprezentativnu studiju sa više od 30.000 učesnika. Institut za tržišna istraživanje Kantar anketirao je, za potrebe Štade, građane starosti od 18 do 99 godina u 15 zemalja – Austriji, Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj, Portugalu, Rusiji, Srbiji, Španiji, Švajcarskoj, Ukrajini i Ujedinjenom Kraljevstvu - istražujući kako je pandemija promenila poglede i odnos Evropljana prema svom zdravlju.