ZA ŽENE KOJE ŽIVE U NASILJU NAJOPASNIJE KADA NAPUSTE PARTNERA Evo šta treba da radite ako znate nekog ko je u opasnosti

Govoreći o novom slučaju femicida u Novom Sadu, kada je napušteni partner u subotu ubio bivšu partnerku, inače majku troje malolotne dece, Macanović je za Tanjug rekla da o tom slučaju nema dovoljno informacija, ali da savetuje sve žene koje nameravaju da napuste svoje partnere da pre toga, preventivno, razgovaraju sa ženskim organizacijama.

"Ono što je apel za porodicu, prijatelje, kada znaju i kada pružaju pomoć ženi kojoj se to dešava, je da pozovu ženske organizacije, da pozovu SOS telefone ženskih organizacija, da se konsultuju. Da probaju da ohrabre ženu da ona takođe pozove da bi sa ženskim organizacijama mogle da prođu kroz ono što mi zovemo listu rizika i da se vide da li postoje ti faktori visokog rizika i da se onda sa njom pravi bezbednosni plan kako da ne dođe u situaciju da, nažalost, eventualno bude i ubijena", navela je Macanović.

Na pitanje koliko su žrtve nasilja spremne da o tome govore, Macanović ističe da oni koje žele da pomognu takvim ženama nekada ne razumaju dovoljno na koji način je najbolje pomagati ženi koja živi u nasilju ili koja je napustila nasilnika.

"Zbog toga je najbolja podrška upravo to da žena koja je napustila nasilnika ili živi u nasilju razgovara sa trećim osobama, sa ženama drugim koje se javljaju na SOS brojeve telefona, ili da dođe u ženske organizacije da porazgovara lično. To je profesionalna podrška žena koje razumeju i koje se bave tom temom i koje na drugi način sagledavaju činjenice, nego što se generalno sagledavaju", objasnila je Macanović.

Ona je dodala da su nasilnici često skloni tome da preseku sve veze svoje žrtve, tako da ne može ni sa kim da kontaktira.

Macanović kaže da statistika poslednjih godina pokazuje da je u 28 slučajeva femicida, 20 žena bilo starije od 46 godina.

"Nama su u većem riziku žene koje su starijih godine nego mlađe", konstatovala je Macanović.

Što se tiče uloge medija i njihovog izveštavanja u takvim slučajevima, ona ističe da Autonomni ženski centar ne bi znao koliki je broj ubijenih žena u Srbiji da mediji o tome ne izveštavaju, kao i da ne bi mogli da prate druge slučajeve da mediji o tome ne izveštavaju, jer su institucije su prestale da daju podatke o tome.

"Sa druge strane, nekada način na koji mediji pišu, naravno, prelazi određene granice etičkog izveštavanja. Tako da podržavamo medije da izveštavaju, da etički izveštavaju i da stvarno nekako da se trude da dođe do te neke informacije ali proverenih informacija, prvenstveno preko institucija i zvaničnim putem, a da ne ispituju rodbinu, prijatelje i one ljude koji su ozbiljno pogođeni tragedijom oko toga šta se dešavalo", rekla je Macanović.

Navodi da su u AŽC bili prijatno iznenađeni time što je više od 21.000 građana potpisalo njihovu peticiju za izglasavanje zakona kojim bi osvetnička pornografija bila krivično delo, ali dodaje da se, što se tiče predloga zakona, nije mnogo odmaklo.

"Mi sad čekamo da vidimo ko će biti novi ministar pravde, da se formira vlada, pa da ponovo možemo da podnesemo taj predlog iznova, zato što do decembra prošle godine Radna grupa Ministarstva pravde nije ni uzela u razmatranje naš predlog da se to uvede kao krivično delo, iako smo inicijativupodneli još maja 2022. godine", rekla je Macanović.