Za dug život neophodni domaća kafa, rakija i slaninica

To znači da je samo dve godine mlađi od sela u kom živi, a u koje se njegov otac, kao solunski dobrovoljac, doselio iz Amerike.

- Ovo selo je bilo siromašno, prava pustara, i zvalo se Raroš - priseća se deda Milan, zapravo pradeda, dok njegov sin Milorad posreduje u razgovoru, glasno prepričava naša pitanja ocu, a onda njegov odgovor „prevodi” nama. – Ali bilo je dece, u svakoj kući ih je bilo petoro-šestoro, sve su tu bili dobrovoljci, pa dece kol’ko ’oćeš. Zaboravio sam čega smo se sve igrali...

Ali, ono čega se (pra)deda Milan jako dobro seća, jeste fudbal koji je mogao da mu promeni život, samo da su njegovi otac i mater dozvolili. Naime, ti sportski počeci vezuju se za pikanje krpare koju su pravili od konjske dlake i šutali je bosi, da bi kasnije, kao vojnik, bio zapažen fudbaler, tačnije centarfor, najbolji u selu, priča se po čaršiji, čak do te mere da su mu tražili da igra za Zvezdu ili Partizan. Ali, da je zaigrao za te velike klubove, sigurno bi bio među boljima, tvrdi Milorad.

- U školu sam išao tu u selu, a posle sam radio poljoprivredu i išao u vojsku – nastavlja naš sagovornik svoju životnu priču dugu skoro čitav vek. – Imao sam jednog starijeg brata i tri mlađe sestre o kojima sam vodio računa kao dete, prao im pelene dok su roditelji bili na njivi.

Od 1944. do 1947. je bio u vojsci, učestvovao je u Drugom svetskom ratu nakon kog je dobio Medalju zasluge za narod 3. aprila 1946. godine, piše na starim požutelim papirima „iz kucaće mašine”.

A onda je došlo vreme za zaljubljivanje... Deda Milan se seća kako je, dok je bio mlađani jaran, bilo više društva, išlo se na igranke i prela, družilo se. Tako je i upoznao svoju sadašnju suprugu Ranku, rodom sa Korduna i koja će za mesec dana napuniti 90 godina, a s kojom će u januaru naredne godine obeležiti 70 godina braka! Budući da su najviše okrenuti jedno ka drugom, jer ne mogu da se švrćkaju po komšiluku, niti imaju vršnjake s kojima bi se mogli da se druže, deda Milan najčešće divani na dvorištu, a baba Ranka i dalje sama kuva ručak, sprema kolače...

- Znate, komšije su ovde sve mlade i nema ni sa kim da priča, možda malo o fudbalu – kaže sin Milorad, dodajući da je deda Milan poprilično samostalan. – Sad ću da ga pitam koji mu je najbolji period života, ali znam da će vam reći da mu je sad najbolje jer ne mora ništa da radi.

Pokloni i čestitke najstarijem žitelju opštine Plandište

Povodom 98. rođendana Milana Pavlovića, zamenik predsednika Opštine Plandište Dušan Ćurčić i predsednik Saveta MZ Miletićevo Vojislav Ćurčić, obišli su slavljenika odnevši mu tortu i prigodne poklone i poželevši mu da uz mnogo energije, zdravlja i osmeha još dugo poživi. Deda Milan je inače otac jednog sina, deda troje unučadi i pradeda četvoro praunučadi. Svoj aktivni deo života posvetio je fudbalu, poljoprivredi, oslobađanju i uzdizanju ondašnje SFR Jugoslavije, a kasnije i porodici.

U Miletićevu inače živi i deda Đuro Vignjević koji je za sobom broji 96 rođendana.

Međutim, deda Milanu je ipak bilo najbolje dok je bio mlad, dabome, premda je ceo život teško radio, bar dok nisu nabavili mašineriju koja ne ide na paru, pa s kojima je sve mnogo lakše.

- Kakva tajna dugog života, nema tajne – veli nam deda Milan, ali saznajemo da su mu i roditelji bili dugovečni, tako da je tu najpre reč o dobroj genetici, ali i ne samo o njoj...

Recept, dakle, leži u domaćoj kafi, bar dvaput dnevno, uz koju se obavezno pije i domaća rakija, od šljive ili loze, sasvim je svejedno. I, još jedna jako važna stavka – domaća slaninica! Ako ne svakog dana, onda bar svakog drugog mora da se nađe na meniju.

- Evo, slušajte, tajna dugog života je da budete vredni, da pošteno i dugo radite, da ne gledate da neko drugi radi za vas, da živite od svog rada i svog poštenja – dobacuje baba Ranka, vrlo diplomatski, kako i priliči negadašnjem đaku generacije domaćinske škole koji je svojevremeno dočekao Tita i rukovao se s njim. - Treba poštovati državu i društvo, svakog oko sebe, da nikoga ne maltretirate, već da ste puna srca i pune duše!

L. Radlovački