Vukosavljević: Mediji klize u isključivost, ne biraju se alati

Vukosavljević je rekao da zakon predviđa jasne kriterijume za reagovanje Ministarstva kulture i informisanja povodom medijskih sadržaja.



Ministarstvo je, kako je rekao, reagovalo u slučaju kada su događaji političkog konteksta i pojedinci dovodeni u asocijativnu vezu sa simbolima nacizma, ali i u poslednjem slučaju naslovnice Ilustrovane politike, gde su neprikladno prikazani predsednik Komisije za istragu ubistava novinara Veran Matić i novinarka Ljiljana Smajlović, "u društvu" američkog ambasadora Kajla Skota.



"Već drugi put u mesec dana, možda i jače, revija je po naslovnoj strani prešla granicu dobrog ukusa, jer stavlja ljude u nedoličan, skaradan kontekst...Moram da konstatujem da naša medijska scena sve više ide ka tome da se politiki, ideološki i profesionalni obračuni stavljaju u kontekste koji prevazilaze standarde", rekao je Vukosavljević za RTS.



Komentarišuci to što je Ilustrovana politika, koja je u vlasništvu države, i dalje na kioscima, ministar je rekao da to nije u nadležnosti ministarstva, vec tužilaštva. 



Dodaje i da vlasništvo nije predispozicija za reagovanje ministarstva na medijske sadržaje.



Ministar napominje da je zadatak ministarstva da stvara i podstiče zakonski okvir za rad medija, a da drugi reaguju na sadržaje i druga pitanja.



U tom kontekstu, kaže da je zadovoljan zakonskom regulativom, a sadržajima - "kako kad".



Prema Vukosavljeviću, duh vremena je takav da u društvu izostaje međusobna solidarnost i postoji velika politička napetost.



"Ne prestajamo da se trudimo da smanjujemo obim prostih, skaradnih izraza, pornografskih sadržaja...Jedna mogućnost je da se povećaju ovlašćenja Ministarstva kulture ili sudova, kako bi se dovodili u red oni koji ne mogu da procene šta je pristojno, kada je reč o opštim shvatanjima morala", rekao je Vukosavljević.



Na pitanje da li to znači da se "u red dovedu" novinari, Vukosavljević je precizirao da misli na vlasnike medija, ali i dodao da je ovo "nezgodan put".



"Postoji i bolji ali sporiji, kada se podiže svest društva o tome šta je odgovornost za javno izgovorenu reč i prikaz nečega...Potreban je veliki trud i dugo vremensko trajanje... Možda kombinacija ove dve stvari", kaže ministar.



"Klizimo u sve veću isključivost u kojoj se ne biraju alati ni u verbalnoj, ni u vizualnoj, pa ni u pisanoj komunikaciji", istakao je Vukosavljević.



Što se tice izražavanja političkog stava novinara, Vukosavljevic kaže da je tu važna kontekstualizacija.



"Politicki stavovi tipa glasajte za Peru ili Žiku, svakako da to nije poželjan model ponašanja. Ali svaki kada se obrađuje neka društvena ili politička tema, redakcije, novinari, koncepcija određenog medija utiče da se indirektno afirmiše neki stav... Ali to nije dobro, mislim da je potpuno isključivo, zamisliti situaciju kada bi novinari podržavali, mada na to kao građani imaju prava, ali u vršenju svoje funkcije bilo bi dobro da se suzdržavaju od eksplicitne podrške pojedincima, ličnostima ili strankama, ali ne može se osuđivati stav koji naginje nekom modelu politickog razmišljanja", zaključio je Vukosavljević, a preneo RTS.