VREME JE SLAVA Sveštenici savetuju BEZ OVOGA NEMA PRAVE SLAVE

Gotovo svi će reći da slave onako kako piše u crkvenim priručnicima, ali je u praksi često drugačije.

Porodična krsna slava je duhovni obred u čast sveca zaštitnika. Slavljenjem njegovog imena zahvaljujemo mu na svim molitvama koje Bogu upućuje za nas i naš dom. On stalno bdi nad nama i moli Gospoda da nam oprosti naše grehe i sagrešenja, moli ga da nas prosvetli da ne lutamo kroz život pun iskušenja i greha. On nas često i štiti od zla a da mi to i ne znamo niti osećamo. On prati celu našu porodičnu lozu, pratio je sve naše pretke, prati nas, a pratiće i naslednike u onoj meri koliko ga budemo poštovali i u molitvi prizivali.

Obedi u vreme slave su različiti od kraja do kraja, ali postoje pravila koji svi treba da poštuju: sveštenik sveti vodicu pred obeležavanje krsnog imena, slava se slavi u čistom domu, a svi članovi porodice treba da se izmire ako su u svađi.

Bez čega nema slave?

Za slavu je potreban:

Slavski kolač

Slavsko žito

Slavska sveća

Vino

Slavski kolač predstavlja samog Gospoda Isusa Hrista. Uoči slave domaćica mesi slavski kolač od čistog pšeničnog brašna. Utesto se dodaje malo osvećene vode. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od testa. Na njegovom centralnom delu i na četiri strane u znaku krsta odozgo utiskuje se pečat (slovo) sa slovima IS HS NI KA, što skraćeno i prevedeno znači: Isus Hristos pobeđuje. Za utiskivanje ovoga znaka postoji naročiti drveni pečat. Vino, kojim se preliva kolač, simboliše krv koja je tekla iz Hristovih rana.

Slavsko žito ili koljivo (koljivo je grčka reč κολυβα (koliva) i znači kuvana pšenica) – sprema se u slavu Božiju, u čast svetitelja koji se proslavlja, za zdravlje članova porodice koji slave i za one naše pretke koji su umrli u blagočestivoj veri i koji su pre nas tu slavu slavili. Treba naročito naglasiti, da se žito za slavu ne sprema za pokoj duše svetitelju koji se slavi, kao što neki pogrešno misle! Svi su svetitelji u Bogu živi i nalaze se pred Gospodom kao naši zastupnici i molitvenici. Zato se slavsko žito sprema za SVE slavske dane, i za Svetog Arhangela Mihaila, Svetog proroka Iliju...

Slavska sveća treba da je od čistog pčelinjeg voska. Kao što pčela skuplja mirisni sok i polen sa raznih čistih i mirisnih cvetova, tako i molitva svečara i njegove porodice treba da potiče iz njegovog čistog srca i neukaljane, mirisne duše.

Kada sveštenik u crkvi osvećuje slavski kolač, on uzima u ruke kolač, seče ga sa donje strane unakrst, preliva ga vinom, a zatim ga sa svečarom (domaćinom) okreće, pevajući pesme; Zatim, prelome kolač i držeći svaki svoju polovinu sastavljaju ga. Ljubeći kolač sveštenik govori: "Hristos posredi nas". ("Hristos je između nas", ili "Hristos je među nama", na crkvenoslovenskom jeziku "Hristos posredi nas"), a svečar takođe ljubi kolač i odgovara:" jest i budet". ("jeste i biće").

Evo šta se ne treba činiti na dan porodične krsne slave, jer nije blagosloveno:

Ne spremati mrsnu slavu ako dan slave pada na posni dan.

Ne napuštati crkvu posle sečenja slavskog kolača već sačekati završetak liturgije, jer se tek tada dobija blagoslov svetitelja koji se taj dan proslavlja.

Na dan slave ne treba ništa raditi.

Ne propustiti da nakon liturgije i dolaska kući, svi zajedno ispred ikone svetitelja upale sveću i kandilo i stojeći pročitaju uvodne molitve i Akatist – pesmu hvale i molitvu svecu zaštiniku.

Ne treba izbegavati da se slava slavi zato što nam je otac živ, to je duhovno sujeverje. Svaki sin koji se odvoji od kuće, počinje uz očev blagoslov da samostalno slavi svoju krsnu slavu za svoj dom i svoju porodicu.

Ne treba slaviti duple slave, npr. slavu ženine porodice, jer to nije po duhovnom poretku. Žena iz poštovanja i duhovne vezanosti prema svetitelju njenog doma taj dan može otići u crkvu na liturgiju.

Slava se ne slavi van kuće, jer je to porodični duhovni praznik. Slava se ne slavi u kafani, restoranu, kafiću ili iznajmljenom prostoru.