VOZAČI PAŽNJA Od sutra merači prosečne brzine na auto-putevima

Prosečna brzina donedavno je merena samo na rampi Šimanovci, eksperimentisalo se s primenom na auto-putu Subotica–Beograd, a sada će vozači morati da skinu nogu sa gasa, kako im, u slučaju da ne naprave saobraćajnu nesreću zbog prebrze vožnje, na kućnu adresu ne bi stigla kazna ili poziv na sud.

I dok vozači negoduju zbog nadzora “velikog brata”, stručnjaci ističu da je merenje prosečne brzine samo deo velikog posla na izmeni svesti vozača o opasnostima koje donosi nepropisna vožnja koja ugrožava živote. Svedoči tome i broj saobraćajnih nesreća u Srbiji, tek neznatno smanjen poslednjih godina, i naslovi u medijima kada u nesrećama stradaju nedužni putnici, ali i vozači.

„Kazne nikad ne menjaju svest, kazne samo menjaju ponašanje“, kaže Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Dodaje da, onog trenutka kada represija popusti, ili tamo gde znate da represije nema, jer na toj deonici puta, recimo, nikada nema policije, vraćamo se na staro.

Kamere na Ibarskoj magistrali

Budućnost je u automatskom otkrivanju prekršaja, odnosno, u kamerama. Policajac kao čovek je skup resurs, kaže Damir Okanović.

„Osim toga, jedan policajac može za sat vremena da napiše pet do šest prijava, i praktično pokriva samo jednu tačku, dok kamera može bez problema da evidentira 400 vozila. Kamere su mnogo efikasnije, samo je pitanje trenutka kada će veći broj deonica biti pokriven kamerama. Upravo se duž Ibarske magistrale postavlja deset kamera od Beograda do Ćelija. Radi se na tome da se na putevima nižeg ranga proširi mreža pokrivenosti kamerama“, veli naš sagovornik.

„Svest se menja obrazovanjem, prevencijom. Važno je da vozačima objasnite, predočite zašto je opasno voziti prebrzo. Nije cilj naplatiti što više kazni, cilj je postići što veću bezbednost“, veli Okanović.

Kako kaže naš sagovornik, povećanje dozvoljene brzine povećava rizik od saobraćajne nezgode. Rizik, prema proračunima stručnjaka, raste 0,3 posto po kilometru.

„Drugim rečima, sa svakim kilometrom spuštanja prosečne brzine smanjujete mogućnost nastanka saobraćajne nezgode na autoputu. U tom smislu nesumnjivo je da će bezbednost biti povećana ovim merenjem. Bitno je da se učesnici u saobraćaju, pogotovo stranci, upozore na merenje, kako bi na vreme skinuli nogu sa gasa, a ne da čekamo da voze 200 na sat, da ih sačekamo na rampi, a neko neće dočekati tu rampu, nego će da napravi nezgodu“, kaže Okanović.

Prosečna brzina se meri na osnovu vremena za koje vozilo stigne od jedne do druge naplatne rampe i dužine pređenog puta, ali bez uređaja za merenje. Softver podeli dužinu pređenog puta s vremenom koje je bilo potrebno da se taj put pređe i dobija se količnik koji pokazuje prosečnu brzinu kretanja vozila.

Tačnu razdaljinu na svim deonicama u Srbiji izmerila je Direkcija za mere i dragocene metale. Prosečno vreme dobija se na osnovu ulaska i izlaska s određene deonice, koje beleže kamere JP “Putevi Srbije”. Svi satovi na naplatnim stanicama sinhronizovani su u sekund.

Merenje počinje na mestu na kojem vozilo uđe u prostor na samoj ulaznoj rampi kada ga snime kamere, a na istom takvom mestu se i završava, kada ponovo bude snimljeno na prilasku izlaznoj rampi. Jedna kamera snima registarsku oznaku, a druga čitavo vozilo, tako da ne može biti greške ni zamene podataka, a procedura je identična za sva vozila.

„Merenje prosečne brzine na putevima uticaće na ponašanje vozača, ali je jako važno da se na svim saobraćajnicama koje su pokrivene merenjem prosečne brzine, istakne što više vrlo jasnih i uočljivih upozorenja da se meri prosečna brzina. Nije dovoljno da imate samo znak ograničenja 120, već ste po zakonu dužni da obavestite učesnike u saobraćaju da se sprovodi ta mera“, kaže direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

 Ističe da su žalbe gastarbajtera na nisko ograničenje dozvoljene brzine od 120 kilometara na sat na našim autoputevima, bez osnova.

„Ograničenje u Turskoj je 120 kilometara na sat, u Velikoj Britaniji 112, u Norveškoj 110 i Švajcarskoj 120 kilometara na sat. U Nemačkoj je, istina 130 kilometara, s tim što imate određene deonice gde ograničenja nema. Ali, to imate samo u Nemačkoj. Mi smo izračunali, ukoliko biste podigli dozvoljenu brzinu sa 120 na 130 kilometara na sat i kada bi se teoretski autoput prostirao od Subotice do Preševa, uštedelo bi se 22 minuta. To bi malo značilo po pitanju vremena, ali bi mnogo više značilo po pitanju bezbednosti, i to u negativnom smislu“, zaključio je Okanović.

I. Vujanov