Vojvođansko zdravlje: Svakoga sata jedna osoba doživi šlog
Moždani udar podrazumeva poremećaj pojedinih moždanih funkcija koji nastaje naglo, usled oštećenja dela mozga, kao posledica poremećaja moždane cirkulacije.
Moždani udar je vodeći uzrok smrti i invalidnosti u celom svetu. Godišnje oko 17 miliona ljudi doživi, a više od šest miliona umire zbog moždanog udara, što znači da na svakih od 40 do 45 sekundi jedna osoba u svetu doživi, a svaka tri do četiri minuta neko umre zbog ove bolesti. U Srbiji moždani udar godišnje doživi više od 20.000 ljudi, od čega je između 6.000 i 7.000 slučajeva u Vojvodini. Preračunato na dnevni nivo, to znači da u Vojvodini skoro na svakih sat vremena nekoga zadesi ova bolest.
Smrtnost nakon moždanog udara je visoka i varira od zemlje do zemlje. U razvijenim zemljama stopa mortaliteta je poslednjih godina redukovana, zahvaljujući boljem lečenju pacijenata, prvenstveno u akutnoj fazi bolesti. Prema podacima iz Srbije, moždani udar je 2002. bio prvi uzrok smrti u hospitalnim uslovima, godinu dana kasnije bio je prvi uzrok smrti kod žena, a 2009. bio je drugi uzrok od svih smrtnih ishoda.
„Moždani udar je i bolest sa najvećom stopom invaliditeta. Od posledica moždanog udara trećina bolesnika umire, trećini ostaju trajne posledice, a samo trećina se vraća ranijim aktivnostima. Pacijenti kod kojih zaostane trajni invaliditet, zahtevaju doživotnu pomoć drugog lica. Moždani udar može da pogodi svakoga, bez obzira na starosnu dob, a posledice koje za sobom ostavlja ne pogađaju samo pacijenta, nego i njegovu užu i širu familiju, porodično okruženje i prijatelje, kolege na poslu, odnosno celokupnu drušvenu zajednicu. Prema tome, moždani udar ne predstavlja samo ogroman zdravstveni, nego i socio-ekonomski problem“, kaže upravnik Klinike za neurologiju Kliničkog centra Vojvodine dr Željko Živanović.
Moždani udar nastaje usled oštećenja moždanog krvotoka i može da bude ishemijski, koji je znatno češći i posledica je začepljenja moždanog krvnog suda ugruškom ili hemoragijski, koji nastaje usled pucanja moždanog krvnog suda. Oba mehanizma dovode do oštećenja dela mozga, a krajnja posledica su različiti neurološki poremećaji i invaliditet. Kada nastupi prekid dotoka krvi u deo mozga usled začepljenja neke od moždanih arterija dolazi do odumiranje nervnih ćelija, odnosno infarkta mozga i tada pričamo o ishemijskom moždanom udaru. U zavisnosti od toga koji i koliki deo mozga je pogođen, simptomi mogu da budu različiti, lakši i teži, a može da dođe i do trajnog oštećenja pokretljivosti ektremiteta najčešće jedne polovine tela, oštećenja funkcije govora, vida, kao i poremećaja mišljenja i rasuđivanja.
„Do moždanog udara najčešće dovodi višegodišnje prisustvo različitih faktora rizika. Faktori rizika se dele na one na koje ne može da se utiče, kao što su starost, pol, rasa i nasleđe, kao i na one na koje može da se utiče i koji mogu da se koriguju, kao što su arterijska hipertenzija, šećerna bolest, poremećaj metabolizma masti, fibrilacija pretkomora i druga srčana oboljenja, a tu su i pušenje, gojaznost, hiperhomocisteinemija, fizička neaktivnost“, navodi dr Živanović.
Najčešći simptomi koji ukazuju na nastanak moždanog udara su naglo nastala slabost, utrnulost ili nespretnost jedne polovine tela, poremećaj govora, vida, poremećaj ravnoteže i koordinacije pokreta, otežan hod, glavobolja praćena mučninom i povraćanjem, kao i poremećaj stanja svesti. Dr Živanovć upozorava da ovakvi pacijenti moraju da imaju prioritet kod službi hitne medicinske pomoći, kada je neophodno brzo prepoznavanje kliničke slike akutnog moždanog udara i neodložan transport do najbliže ustanove u kojoj može da se sprovede adekvatna dijagnostika i lečenje.
„U zbrinjavanju pacijenata s akutnim moždanim udarom neophodno je perfektno funkcionisanje miultidisciplinarnog tima koji čine neurolozi, radiolozi, anesteziolozi, medicinski biohemičari, medicinski tehničari, a ponekad i neurohirurzi, vaskularni hirurzi, kardiolozi“, kaže dr Živanović i dodaje da ukoliko se bolest odmah prepozna i blagovremeno reaguje, moždani udar može uspešno da se leči.
Za uspešno lečenje najbitniji faktor je vreme. Terapija koja može da spase život ili da značajno ublaži posledice moždanog udara kod bolesnika, primenjuje se samo u prvih nekoliko sati od nastanka simptoma. Umesto izreke „Vreme je novac“ za neurologe važi izreka „Vreme je mozak“. Terapija koja se dobije u prvih nekoliko sati od nastanka moždanog udara može da spase život ili ublaži posledice kod bolesnika. U lečenju ishemijskog moždanog udara svaki minut je dragocen, odnosno što se lečenje započne ranije, šanse za oporavak su veće. Velika klinička studija koja je 1995 godine sprovedena u SAD, pokazala je da trombolitička terapija, sa intravenskom primenom leka data u prva tri sata od nastanka simptoma ima povoljan efekat na tok bolesti i nakn toga nastala je revolucija u lečenju pacijenata sa moždnim udarom. U narednim godinama pokazano je da efekat leka postoji i ukoliko se primeni u prvih četiri i po sata od nastanka simptoma.
„Ova terapija primenjuje se u Novom Sadu od 2008. Zahvaljujući savremenim tehnološkim mogućnostima i upotrebom telemedicine, omogućeno je da neurolozi Kliničkog centra Vojvodine pružaju stručnu pomoć lekarima u drugim zdravstvenim centrima, što je doprinelo da se ova terapija danas primenjuje i u drugim bolnicama u Vojvodini. Cilj trombolitičke terapije je razlaganje ugruška kojim je začepljena moždana arterija i ponovno uspostavljanje krvotoka u pogođenom delu mozga. Ukoliko se postigne blagovremena rekanalizacija prethodno začepljene moždane arterije, može da se smanji ili spreči oštećenje mozga, odnosno može da dođe do poboljšanja ili potpunog povlačenja neuroloških simptoma“, objašnjava dr Živanović i dodaje kako i pored stalnog povećanja broja pacijenata lečenih trombolitičkom terapijom i dalje je mali procenat pacijenata koji je dobiju. Razlozi za ovo su brojni i zahtevaju angažovanje na svim nivoima, a jedan od njih je i širenje svesti o moždanom udaru i mogućnostima njegovog lečenja.
Pre dve godine došlo je do nove revolucije u lečenju akutnog ishemijskog moždanog udara. Tada je više kliničkih studija dokazalo da primena mehaničke trombektomije značajno poboljšava ishod kod pacijenata sa najtežim moždanim udarom i začepljenjem velikih moždanih arterija, kod kojih trombolitička terapija daje skromne rezultate.
Radiolozi su ranije učestvovali u postavljanju dijagnoze, a od kako je 1. decembra prošle godine uvedena procedura mehaničke trombektomije oni imaju ulogu i u lečenju. Nakon snimanja krvnih sudova, kroz preponsku arteriju se stiže do mozga, te se kateterima ili stent-retriverima vadi tromb.
„Ova metoda lečenja podrazumeva da se pacijentu endovaskularnim pristupom pomoću instumenata, mehanički uklanja tromb iz moždane arterije. Od prošle godine ova metoda lečenja se primenjuje i u Kliničkom centru Vojvodine, u slučajevima kada procedura može da se započne u prvih šest sati od nastanka simptoma moždanog udara. Uglavnom se primenjuje nakon trombolitičke terapije kod onih pacijenata kod kojih ova terapija ne postigne adekvatan terapijski rezultat, odnosno kada izostane rekanalizacija arterije“, kaže dr Živanović i napominje da je naša najveća pokrajinska bolnica trenutno jedini klinički centar u Srbiji koji izvodi proceduru mehaničke trombektomije, koju realizuje mlada, ali stručna ekipa interventnih neuroradiologa, koja sve brže i sve bolje radi.
Živanović napominje da za oba načina lečenja važi pravilo da što se ranije započne sa terapijom, šanse za povoljan ishod su veće. Zato je važno da se što pre prepoznaju simptomi i da se tretman započne što ranije, jer ako se tu zakasni, zakasnilo se zauvek.
„Kada se posumnja na moždani udar, potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć, kako bi se što pre postavila dijagnoza i započela terapija“, naveo je dr Živanović.
Dijagnoza moždanog udara postavlja se neuroradiološkim pregledima. Skener mozga, odnosno kompjuterizovana tomografija, često je sasvim dovoljna za postavljanje dijagnoze, ali je kod nekih pacijenata neophodan i pregled magnetnom rezonancom. Kod većine pacijenata sprovodi se, najčešće ultrazvučno, a ponekad i angiografsko snimanje krvnih sudova glave i vrata. U cilju utvrđivanja uzroka moždanog udara neophodna su i ispitivanja srčanih funkcija, različite laboratorijske analize krvi i drugi testovi. Kod značajnog broja pacijenata i nakon detaljnog ispitivanja ne može da se utvrdi jasan uzrok moždanog udara i tada se govori o kriptogenom ili moždanom udaru nepoznatog uzroka.
U Kliničkom centru Vojvodine godišnje se pregleda oko 1.500 pacijenata sa moždanim udarom, od čega se njih 1.000 leči na Klinici za neurologiju i u Urgentnom centru. U Urgentnom centru se sprovodi hitna dijagnostička obrada i lečenje pacijenata u akutnoj fazi moždanog udara, nakon čega se najčešće dodatno ispitivanje i lečenje nastavljaju na Klinici za neurologiju. Svi pacijenti sa moždanim udarom trebalo bi da budu lečeni u specijalizovanim Jedinicama za moždani udar. Prednost ovakvih Jedinica je u brzoj dijagnostici, utvrđivanju uzroka moždanog udara kao i prevenciji komplikacija kod ovih pacijenata.
„U akutnoj fazi, odnosno prvim danima nakon moždanog udara, brojne su i česte komplikacije. Često se javljaju otežano gutanja i problem sa ishranom. Povišena telesna temperature može da bude posledica moždanog udara, ali i posledica pojave infekcije. Zbog poremećaja stanja svesti i nepokretnosti, mogu da nastanu upala pluća i urinarne infekcije, što može da dovede i do sepse. Nepokretnost, pogotovo oduzetog ekstremiteta, predisponira nastanak duboke venske tomboze, te može da dođe i do fatalne tromboembolije pluća“, navodi dr Živanović i dodaje kako dekubitusne rane, na delovima tela koji su izloženi stalnom pritisku, takođe mogu da se pojave kod nepokretnih bolesnika i otežavaju oporavak.
Pacijenti nakon moždanog udara, zbog poremećaja orijentacije, pažnje, rasuđivanja, mogu da budu psihomotorno uznemireni, konfuzni, nekontrolisano da ustaju, kada mogu da se povrede i zadobiju prelome. Nakon moždanog udara mogu da se pojave epileptični napadi.
„Kod pacijenata kod kojih je već nastao moždani udar primenjuje se više mera lečenja. Jedne podrazumevaju prevenciju dodatnih oštećenja mozga i tu se pre svega misli na opšte mere lečenja, kao što je održavanje adekvatne funkcije disanja, telesne temperature, krvnog pritiska, srčanog ritma, kao i nivoa šećera i elektrolita u krvi, adekvatan unos tečnosti. Drugi tip mera, podrazumeva prevenciju mogućih komplikacija kao što su infekcije i tromboza. Lečenjem faktora rizika smanjuje se rizik za ponovljeni moždani udar. Takozvana sekundarna prevencija ili prevencija ponovnog moždanog udara, podrazumeva uvođenje antitrombozne terapije kod pacijenata sa ishemijskim moždanim udarom, koja smanjuje rizik za ponovni nastanak krvnog ugruška i najčešće mora da se uzima doživotno“, napominje dr Živanović.
Kod nekih pacijenata, usled razvoja komplikacija, neophodne su i hitne neurohirurške intervencije. Kod drugih su, u cilju smanjenja rizika za ponovljeni moždani udar, neophodne operacije ili intervencije uglavnom na karotidnim arterijama, od strane vaskularnih hirurga ili interventnih radiologa.
Radi funkcionalnog oporavka, ali i prevencije komplikacija, nakon moždanog udara, potrebno je da što ranije započne fizikalna terapija, odnosno preduzimanje mera rehabilitacije. Nakon akutne faze moždanog udara, lečenje pacijenata se nastavlja na Klinici za medicinsku rehabilitaciju ili u nekom od regionalnih rehabilitacionih centara, što ponekad potraje i mesecima.
Ipak, i pored svih preduzetih mera, ne mali broj pacijenata ostaje sa trajnim posledicama. Nekada se razvijaju se i dodatni simptomi u vidu epilepsije, depresije, demencije, Parkinsonizma što dodatno otežava zbrinjavanje ovih pacijenata i tada se uvodi dodatna terapija.
Znaci i postupci
Kako bi se brzo prepoznali simptomi kreirane su različite skale, a najpoznatija je takozvana FAST skala - face (lice), arm (ruke), speech (govor), time (vreme).
Lice - Da li jedna strana lica iskrivljena?
Da biste bili sigurni, zamolite osobu da se nasmeje.
Ruke - Da li primećujete lošu koordinaciju pokreta ruku?
Zamolite osobu da podigne obe ruke i pogledajte da li su one pođednako podignute i u istom položaju.
Govor - Da li je govor otežan?
Zamolite osobu da ponovi neku jednostavnu rečenicu. Da li ju je ispravno ponovila?
Vreme - Ako osoba pokazuje neki od ovih znakova (iskrivljenost lica, loša koordinacija pokreta, otežan govor), ne gubite vreme i odmah pozovite hitnu pomoć na 194 i navedite sve simptome koje ste zapazili.
Uklanjanje faktora rizika
Nastanak moždanog udara svakako može da se spreči ukoliko se na vreme prepoznaju, otklone i leče faktori rizika koji do njega dovode. U 90 odsto slučajeva moždani udar nastaje usled prisustva nekih od 10 faktora rizika koji mogu da se promene ili da se u potpunosti otklone.
Redovnim kontrolisanjem, odnosno lečenje povišenog krvnog pritiska (hipertenzije) smanjuje se rizik za nastanak moždanog udara.Moždani udar češće pogađa fizički neaktivne ljude. Umerena fizička aktivnost, najmanje pet puta nedeljno smanjuje rizik za moždani udar.
Zdrava ishrana, bogata voćem i povrćem je neophodna u cilju smanjenja rizika za nastanak moždanog udara.Moždani udar je povezan i sa povišenim nivoom takozvanog lošeg holesterola u krvi, odnosno unosom namirnica koje su bogate zasićenim masnim kiselinama. Ukoliko ne može da se kontroliše ishranom, potrebno je uzimanje lekova radi normalizacije nivoa holesterola u krvi.
Gojazne osobe, posebno one sa centralnim (abdominalnim) tipom gojaznosti, takođe imaju povišen rizik za nastanak moždanog udara.Prestanak pušenja i izbegavanje duvanskog dima savetuje se svim osobama radi očuvanja zdravlja i smanjenja rizika za nastanak moždanog udara.
Uzimanjem više od jednog alkoholnog pića na dan za žene i dva za muškarce povećava se rizik za nastanak moždanog udara.Šećerna bolest povećava rizik za moždani udar. Smanjenjem rizika za nastanak šećerne bolesti, odnosno lečenjem dijabetesa kod obolelih, smanjuje se i rizik za nastanak moždanog udara.
Nepravilan srčani ritam i druge bolesti srca čest s uzrok moždanog udara, te su kod ovih osoba neophodni redovni odlasci kod lekara.Na kraju, siromaštvo i nizak stepen obrazovanja takođe su povezani sa povišenim rizikom za moždani udar, zbog čega je neophodna edukacija i zdravstveno prosvećivanje stanovništva.
Kako bi sačuvali svoj mozak i smanjili rizik za moždani udar, potrebno je da se svaka osoba pojedinačno interesuje o sopstvenim faktorima rizika. Zato se savetuje redovno merenje krvnog pritisaak, povremeno proveravanje nivo holesterola i šećera u krvi, svakodnevno bavljenje fizičkom aktivnošću, vođenje računa o zdravoj ishrani, izbegavanje štetnih navika i izloženost zagađenjima, implementirati pozitivno razmišljane i vedro raspoloženje.
Pripremila: Ljubica Petrović
(„Vojvođansko zdravlje” urađeno je pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo)
