Vojvođansko zdravlje: Stalna briga iscrpljuje telo

To je jedna od najmanje štetnih vrsta stresa. Doživljavamo ga više puta tokom dana, kao neposrednu pretnju, bilo fizičku, emocionalnu ili psihičku. Na sreću,  telo može da se nosi sa akutnim stresom mnogo bolje od hroničnog stresa, pošto on obično kratko traje. Akutni stres može da bude ozbiljniji, kod prekida veze, svađe sa prijateljem, polaganja testa, zaustavljanja zbog prebrze vožnje, primanja kritike od pretpostavljenog, provale u kuću i drugih situacija. Češće je slabijeg intenziteta, to su uglavnom blagi stresori kao što je jutranji alarm za buđenje, novi zadatak na poslu ili čak telefonski poziv na koji treba odgovoriti dok opušteno sedimo na kauču.

- Tokom akutnog odgovora na stres, aktivira se autonomni nervni sistem i telo luči veće količine kortizola, adrenalina i drugih hormona koji proizvode ubrzan srčani rad, ubrzano disanje i nagli skok krvnog pritiska. Krv se prenosi od velikih mišića ekstremiteta pripremajući telo da se bori ili pobegne. Ovo je takođe poznato kao odgovor “bori se ili beži”, što je fiziološki zdrava reakcija na realnu opasnost ili pretnju – kaže psihijatar Opšte bolnice Senta dr Melita Matić.

Simptomi akutnog stresa su anksioznost, razdražljivost, promene raspoloženja, loša koncentracija, problem sa spavanjem, ponavljajuće noćne more. Akutni stres može lako da se kontroliše, jer se simptomi brzo javljaju i povlače. On ne utiče na zdravlje kao hronični stres, jer je relativno lako da se od njega oporavi i jednostavne tehnike opuštanja mogu brzo da deluju na simptome.

- Neke tehnike oslobađanja od stresa mogu da deluju za samo nekoliko minuta kako bi smirile reakciju tela na stres. Ove tehnike nude „brzo rešenje“, pomažu da se osoba trenutno oseća smirenije. To su, na primer, vežbe disanja, koje možda neće izgraditi otpornost na budući stres ili umanjiti svakodnevne stresore, ali mogu da pomognu da se smiri burna fiziološka reakcija tela koja se javlja kao odgovor na stres. Dok dugoročne zdrave navike, poput vežbanja, redovne meditacije,  usvajanja novih komunikacionih  veština i promene načina života mogu da pomognu u jačanju otpornosti na akutni stres – savetuje dr Matić.

Kada se odgovor na akutni stres ne pokrene primenom ovih tehnika, problemima može da se pristupi promišljenije i proaktivnije. Uklanjanje odgovora na akutni stres u korenu takođe može da spreči nastanak hroničnog stresa.

- Osobe sa simptomima akutnog stresa se javljaju lekaru uglavnom ukoliko posle nekoliko dana od stresnog događaja ne mogu sami da se izbore sa tegobama. U praksi to su ljudi koji su doživeli ozbiljnije akutne stresne reakcije i uglavnom se, pored tehnika opuštanja, na kratak period uključuju i lekovi i to anskiolitici i hipnotici, koji su dovoljni za oporavak od kratkoročnog stresa – objašnjava dr Matić.

Dok je akutni stres poznat kao „kratkoročni stres “, hronični stres se definiše kao „dugotrajni stres“. On proizilazi iz svakodnevnog rada u toksičnom okruženju ili stalne svađe sa supružnikom i drugim članovima porodivce. Hronični stres je dugotrajan i stalan osećaj napetosti koji, ako se ne leči, može negativno da utiče na zdravlje. Uzrokovan je svakodnevnim pritiscima porodice i posla ili traumatskim situacijama.

- Hronični stres nastaje kada telo doživljava stresore sa takvom učestalošću ili intenzitetom da autonomni nervni sistem nema adekvatnu šansu da aktivira relaksacioni odgovor. Telo se stalno nalazi pod povišenim nivoima kortizola, adrenalina i drugih hormona.To znači da telo ostaje u stalnom stanju fiziološkog uzbuđenja, koje dugoročno šteti psihičkom i telesnom zdravlju. Ovo utiče na skoro svaki sistem u telu, bilo direktno ili indirektno. Ljudi su stvoreni da se nose sa akutnim stresom, koji je kratkotrajan, ali ne i sa hroničnim stresom, koji je postojan tokom dugog vremenskog perioda – navodi dr Matić.

Hronični stres utiče i na um i na telo. Proizvodi i fizičke i psihičke simptome koji mogu da utiču na sposobnost osobe da normalno funkcioniše u svakodnevnom životu. Ovi simptomi mogu da variraju u svojoj ozbiljnosti.

- Svaka osoba treba da zna da je lečenje psihijatrijskih bolesti efikasno i da se mentalna bolest, posebno u ovim modernim vremenima ubrzanog života, ne dešava samo „tamo nekom“, već može da pogodi svakoga od nas u nekom trenutku života – kaže dr Melita Matić.

- Neki od najčešćih znakova hroničnog stresa uključuju hronične bolove, smanjenu energiju, poteškoće sa spavanjem, neorganizovano razmišljanje, umor, osećaj gubitka kontrole, osećaj bespomoćnosti, česte bolesti i infekcije, gastrointestinalne tegobe, glavobolje, razdražljivost, napetost mišića, nervozu i anksioznost, probleme sa koncentracijom – priča dr Matić.

Hronični stres se prečesto javlja u našem, modernom načinu života. Sve, od poslova pod visokim pritiskom, do usamljenosti, užurbanosti, egzistencijalnih problema, može da održava telo u stanju stalne napetosti i hroničnog stresa. U ovom slučaju, naš odgovor „bori se ili beži“, koji je osmišljen da nam pomogne da se izborimo sa akutnim stresnim reakcijama kao što su  situacije realno opasne po život, troši naša tela i prouzrokuju bolesti, bilo fizičke ili psihičke.

Dr Matić navodi kako su procene da je između 60 i 80 odsto poseta primarnoj zdravstvenoj zaštiti povezano sa simptomima hroničnog stresa. Zato je toliko važno prepoznati simtome i naučiti tehnike upravljanja  stresom i primeniti zdrav način života kako bi se osoba zaštitila od negativnog uticaja hroničnog stresa.

Nije uvek lako da se prepozna hronični stres. Pošto je sveprisutan i dugotrajan, ljudi se često toliko naviknu na njega da počinju da se osećaju normalno.

- Pitanja na koja treba odgovoriti  kada sumnjamo na hronični stres su: Da li ste često neraspoloženi ili iritirani? Da li se osećate kao da uvek brinete o nečemu? Da li vam se čini da nemate vremena da se brinete o sebi ili da radite stvari u kojima uživate? Da li vam se čini da je i najmanja neprijatnosti u danu previše? Čini li vam se da se lako prehladite ili zarazite? Da li ste se oslanjali na nezdrave mehanizme za suočavanje sa stresom kao što je alkohol? – preporučuje dr Matić.

- Izvori hroničnog stresa mogu da variraju, ali često spadaju u jedan od četiri različita tipa. To su emocionalni stres kojeg karakterišu teške emocije kao što su bes, tuga ili frustracija, zatim stres životne sredine koji nastaje tamo gde se živi i radi, potom stres u vezi odnosno u odnosima prema prijateljima, porodici, saradnicima, partnerima i stres na poslu izazvan izazovima i pritiscima u vezi sa poslom. U mnogim slučajevima, ove vrste stresa utiču na više domena života. Stres na poslu može da stvori stres u odnosima sa porodicom i prijateljima. Stres u disharmoničnoj emotivnoj vezi može da utiče na obavljane radnih obaveza – navodi dr Matić.

Prema njenim rečima, hronični stres može da se javi u slučaju kada porodica ima finansijske probleme ili je neki član porodice oboleo od teške bolesti, te neko u domu ne može da radi. Tada se gomilaju računi, troškovi lečenja i može da postoji rizik od zaplene doma. Javlja se stalna briga koja iscrpljuje telo, čineći da se osoba oseća umorno i uznemireno.

- U tim slučajevima često osobe rade više nego ikad da bi „sastavili kraj s krajem“, nezdravo se hrane, manje spavaju i manje su fizički aktivni,  što može da dovede do brojnih značajnih zdravstvenih problema – napominje dr Matić.

Hronični stres može da bude vezan i za posao. Mnogi poslovi su veoma zahtevni i često osoba može da se oseća kao da uvek radi pod pritiskom i bez adekvatne pauze i godišnjeg odmora. Prekovremeni rad, stalna putovanja i poslovni odnosi pod velikim pritiskom mogu da drže telo u stalnom uzbuđenju, čak i kada se osoba vrati kući svojoj porodici. Tada dolazi do iscrpljivanja organizma i pojave ozbiljnih zdravstvenih problema.

- Hronični stres je dugotrajan i može imati štetan uticaj na psihičko i telesno zdravlje ako se ne leči. Posledice toga mogu da budu mnogi psihički i somatski poremećaji, kao što su depresivni i anskiozni poremećaji, šećerna bolest, kožne bolesti, bolesti srca, povišen krvni pritisak, poremećaj rada štitne žlezde, sindrom razdražljivih creva i druge bolesti organa za varenje, snižen libido, promene telesne težine – navodi dr Matić-Vasić.

Pronalaženje načina za upravljanjem hroničnim stresom je važno za opšte zdravlje. Lečenje može da uključuje profesionalni tretman, ali i tehnike samopomoći i opuštanja koje mogu da budu efikasne. Profesionalni tretman je neophodan kako bi pacijent mogao da razvije nove veštine prepoznavanja  i suočavanja sa stresom.

- Opcije uključuju psihoterapiju koja može da pomogne da osoba nauči da prepozna negativne misaone obrasce koji doprinose hroničnom stresu. Radeći sa terapeutom, ove misli mogu da se preinače u realističnije, korisnije. Takođe, mogu da se savladaju tehnike za suočavanje sa stresom koje će pomoći pacijentu da bolje upravlja svojim odgovorom na stres. Smanjenje stresa zasnovano na svesnosti je još jedan pristup koji može da pomogne ljudima da iskoriste svesnost i meditaciju kako bi se nosili sa hroničnim stresom – savetuje dr Matić.

U slučaju potrebe, u lečenje se uključuju i lekovi, a inicijalni simptomatski tretman može da započne i lekar opšte prakse. Potom se pacijent upućuje psihijatru koji može da prepiše različite lekove za suzbijanje simtoma i lečenje hroničnog stresa. To su uglavnom anskiolitici, antidepresivi i hipnotici, u retkim slučajevima daju se i antipsihotici i stabilizatori raspoloženja.

- Hroničnim stresom često može da se upravlja i tehnikama samopomoći. Važno je da tehnike upravljanja stresom počnu da se primenjuju čim se prepoznaju simptomi hroničnog stresa. Dugoročne zdrave navike su veoma važne, jer mogu da povećaju otpornost na stres i daju osobi šansu da se redovno odmori od njega. Neke od najefikasnijih navika uključuju vežbanje, meditaciju, vođenje dnevnika, boravak u prirodi i bavljenje nekim hobijem, jer se pokazalo da se na ovaj način podstiče otpornost na stres – savetuje dr Matić i dodaje da ukoliko je osoba isprobala strategije samopomoći i smatra da joj je potrebna dodatna pomoć, ne treba da se ustručava da razgovara sa doktorom o svojim problemima, jer je u današnje vreme dostupna efikasna pomoć.

Stigma predstavlja obeležavanje, neodobravanje i izopštavanje osoba sa mentalnim oboljenjima iz društva, što ih možda povređuje još više od same bolesti. Tri od četiri osobe sa psihijatrijsoim bolešću su doživele neki od oblika stigmatizacije i diskriminacije. Gotovo dve trećine osoba se ne leči.

- Iz mog iskustva u praksi, naša zemlja nije izuzetak po tom pitanju, čak je postotak stigmatizacije viši nego u razvijenim zemljama. Posledica stigmatizacije je da se zbog straha od reakcije koline, mnogi ljudi ne usuđuju da potraže pomoć. Time zapravo samo pogoršavaju svoje mentalo zdravlje i efikasnost lečenja, koje daje mnogo bolje rezultate ako se treman započne blagovremeno – zaključuje dr Matić.

Pripremila: Ljubica Petrović

„Vojvođansko zdravlje” urađeno je pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo