Vojvođansko zdravlje: Dugotrajan stres menja strukturu organa

Na žalost, živimo u doba u kome je jedan deo populacije u neprestanoj „borbenoj aktivnosti“, u trci za uspehom, potrazi za statusnim simbolima, a drugi deo populacije u borbi za običnu egzistenciju. Da je stres uzročnik brojnih telesnih simptoma uočeno je još od davnina. Upravnica Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine profesorka dr Dragana Tomić-Naglić kaže kako je naš jezik prepun fraza, u kojima možemo da prepoznamo kako se jezikom organa opisuju razna emocionalna stanja, na primer: ne mogu da ga svarim; srce mi se steže kad se setim; gladan sam ljubavi; muka mi je od te situacije i brojne druge fraze.

- Stres kod ljudi dovodi do promena na psihološkom nivou, telesnom nivou, ali i do promena u ponašanju. Ne reaguju sve osobe isto na isti tip i nivo stresa. Brojni faktori, u svom sadejstvu, utiču na to kako će neka osoba reagovati na stres i da li će imati dovoljno snage da na adekvatan način obradi stresnu situaciju i odupre se razvoju telesnih simptoma i bolesti. U faktore rizika za razvoj telesnih simptoma, kao posledice stresa, spadaju biološka osetljivost pojedinca, ranija loša psihološka iskustva i nedostatak socijalne podrške. Reakcija na stres uslovljena je i polnim razlikama. Ovo, razume se, važi za tradicionalne sredine, gde su uloge između muškaraca i žena jasno podeljene. U razvijenim područjima, gde više ne postoje polni stereotipovi, izjednačava se i udeo psihosomatskih bolesti, kao što su kardiovaskularne, među polovima – kaže profesorka Tomić-Naglić.

- Epidemiološki podaci pokazuju da bolesti uzrokovane hroničnim stresom, odnosno bolesti životnog stila, zapravo predstavljaju udeo od 70 do 80 odsto opšte smrtnosti u razvijenom svetu, dok je ovaj udeo daleko manji u zemljama u razvoju – navela je dr Tomić-Naglić.

Kako objašnjava, važno je razlikovati psihosomatsku reakciju od psihosomatske bolesti. Većina ljudi, s vremena na vreme, ima tegobe koje su posledica stresa. To su takozvane psihosomatske reakcije, kod kojih postoji samo trenutni poremećaj u radu nekog organa, ali nema promene u njegovoj strukturi. Tipične psihosomatske reakcije su lupanje srca, znojenje dlanova, crvenilo lica, osipi na koži, vrtoglavice, hiperventilacija i druge.

- Psihosomatske bolesti su hronične bolesti, uzrokovane dugotrajnim stresom, a simptomi ovih bolesti menjaju strukturu organa, stvarajući najpre trenutne, a zatim i trajne promene. Emocionalni stresori kao što su dugotrajna potištenost, unutrašnji konflikti, osećanja krivice, osećaj manje vrednosti, kao i naglašena ambicioznost, uzrokuju oštećenja organa – navodi dr Tomić-Naglić.

Danas je dobro poznata činjenica da postoji uzajamno zavisna veza između centralnog nervnog sistema i nivoa imuniteta. Ćelije koje učestvuju u stvaranju imuniteta imaju receptore, odnosno ključna mesta, na koja mogu da se vezuju neurohormoni,

hormoni porekla centralnog nervnog sistema. Sa druge strane, neke moždane ćelije produkuju interleukine, važne karike u razvoju odbrambenih moći organizma od infektivnih bolesti i zloćudnih tumora. Imuni sistem zdrave osobe otporan je na akutni, kratkotrajni stres, međutim uslovi hroničnog stresa značajno oštećuju odbrambenu moć našeg imunog sistema.

- Hormoni, koji se luče iz nadbubrežnih žlezda, kao što su kortizol, adrenalin i noradrenalin, neophodni su za preživljavanje akutnih stresnih situacija. Njihovo lučenje u tim stanjima predstavlja fiziološku reakciju i pomaže nam da im se suprotstavimo u potencijalno ugrožavajućim situacijama. Dugotrajno izlaganje stresu i navedenim hormonima dovodi do trajnih promena na moždanim strukturama, što su potvrdila istraživanja na ratnim veteranima, osobama koje su pretrpele posttraumatski stresni sindrom i ženama, koje su tokom detinjstva pretrpele seksualno zlostavljanje. Kao posledica hroničnog stresa, po intenzitetu ne tako dramatičnog kao što je navedeno prethodno, osoba može da razvije brže kognitivno starenje, odnosno da mentalno bude starija u odnosu na njene biološke vršnjake – upozorava dr Tomić-Naglić.

Kožna oboljenja su uvek multifaktorijalne geneze, ali krajem 20. veka, potvrđena je psihosomatska komponenta odgovorna za njihov razvoj. Potvrđen je uticaj hroničnog stresa na razvoj koprivnjače, atopijskog dermatitisa i psorijaze. Sa druge strane i u obrnutom smeru, masivnija kožna oboljenja mogu da izazovu depresivne ili anksiozne poremećaje, koji kasnije mogu da se komplikuju i bolestima unutrašnjih organa.

Koliko je značajan multidimenzionalni i multidisciplinski pristup bolesniku, govori i činjenica da i hronični bol u leđima (hronični lumbalni sindrom) spada u psihosomatske bolesti. Osim nasleđa i organskih promena na pršljenskim telima, razvoju hroničnog lumbalnog sindroma doprinosi i intenzivne emocije poput besa, ljubomore, straha i žalosti. Zbog toga primena samo fizijatrijskih tretmana, često ne daje dovoljan učinak i vrlo često je potrebno angažovati u lečenju i psihoterapeuta.

Kod muškaraca erektilna disfunkcija i idiopatski prostatitis, takođe, često su uzrokovani ansioznošću, stresogenim životnim stilom tokom adolescencije ili u odraslom dobu.

- Od kardioloških bolesti, poznato je da hronični stres doprinosi razvoju povišenog krvnog pristiska i razvoju koronarne bolesti. Naravno, povišen pritisak može da se javi kao simptom nekih organskih oboljenja i nikako ne treba prenebregnuti ovu činjenicu, pri lečenju i ispitivanju ovih bolesnika. Povišen pritisak nepoznatog uzroka češće se javlja kod osoba koje slabije ispoljavaju svoje emocije, posebno bes, i potiskuju ih. Različite relaksacione tehnike, koje mogu da preporuče psihoterapeuti, svakako mogu da doprinesu boljoj regulaciji krvnog pritiska kod ovih bolesnika. Stres se smatra značajnim rizikom za razvoj koronarne bolesti – savetuje dr Tomić-Naglić.

Prema njenim rečima, ranije su povezivane osobine „A“ tipa ličnosti sa bolestima srca, ali dosadašnji podaci ovo nisu u potpunosti potvrdili. Tip ličnosti A karakteriše hostilnost. Hostilnost podrazumeva reagovanje besom, iritacijom, nepoverenjem, prezirom i ogorčenjem na širok spektar stresnih okolnosti. Istraživači su pokazali da je visoka hostilnost sredovečnih muškaraca dobro predviđala rizik smrtnosti od infarkta, kao i da su hostilniji srčani bolesnici imali značajno veće zakrčenje arterija od manje hostilnih. Mada hostilnost pogoduje razvoju srčanih oboljenja, postoji mogućnost da je ta povezanost samo relativna, jer je hostilnost čest pratilac drugih faktora rizika.

- Na primer, hostilne osobe će pre imati nezdrave životne navike, kao što su upotreba alkohola ili pušenje. Takođe, hostilnost je povezana sa negativnim životnim događajima i manjkom socijalne podrške. Pored izraženog besa, na zdravlje srca može negativno da utiče i bes koji je „potisnut“. Bes okrenut „ka unutra“ predstavlja nemogućnost odnosno nevoljnost osobe da neverbalno ili verbalno izrazi bes, iritaciju i slično, u odnosu na izvor frustracije, posebno ako će njeno izražavanje besa izazvati konflikt u okolini – objašnjava dr Tomić-Naglić.

Emocionalni stres dovodi i do simptoma bolesti organa za varenje. Sres pojačava osećaj gorušice, odnosno žarenje u predelu želuca i sredogruđa. Gastroenetrolozi se često sreću i sa takozvanim funkcionalnim gastrointestinalnim bolom, poznatim i kao “bolest bez bolesti”. Ispitivanjem ovih bolesnika ne dijagnostikuje se organski ili funkcionalni poremećaj organa za varenje. Bol u trbuhu, nadutost trbuha, ili poremećaj pražnjenja stolice, uzrokovani su preosetljivošću unutrašnjih organa, na stimulanse iz centralnog nervnog sistema, nastalih usled stresa.

Hronični bolni sindrom može da bude udružen i uzrokovan stresom. Udružen je sa aleksitimijom, nesposobnošću prepoznavanja i jasnog izražavanja emocija. Kod žena ovaj bol je najčešće vezan za vilični zglob ili osećaj knedle u grlu.

- Osobe sa psihosomatskim smetnjama uglavnom potraže profesionalnu pomoć tek nekoliko godina nakon primarnog doživljaja smetnje, jer im je, sa jedne strane, teško da poveruju da njihove smetnje imaju veze sa psihičkim problemom, a sa druge strane, zbog moguće stigmatizacije od strane okoline u kojoj rade i žive – kaže profesorka Tomić-Naglić.

Posledice stresa mogu da budu izuzetno ozbiljne i zbog toga je neophodno, pre svega primenjivati preventivne strategije i strategije na promociji zdravlja na svim nivoima zdravstvene zaštite i u svim uzrasnim grupama.

- Preventivne strategije bi trebalo da edukuju ljude za adekvatnu reakciju na stres, da se na adekvatan način adaptiraju na neminovne životne promene, da se ne ustručavaju da koriste i traže socijalnu podršku, žive u skladu sa prirodom, brinu o svom telu i shvate stres kao šansu za rast i razvoj – zaključila je dr Dragana Tomić-Naglić.

Dr Tomić-Naglić podseća kako je rodonačelnik psihosomatske medicine dr Franc Aleksander opisao sedam bolesti u čijoj osnovi leži emocionalni faktor kao osnov za njihov nastanak. U tih sedam bolesti svrstane su astma, hipertenzija, hipertireoza, čir, ulcerozni kolitis, reumatoidni artritis i neurodermatitis. Hipertireoza, hipertenzija, reumatoidni artritis i neurodermatitis nastaju kod osoba koje se suočavaju sa životnim problemima. Astma, uleceroznikolitis i čir na želucu javljaju kod osoba koje se pred izazovima života povlače. Danas je lista ovih bolesti mnogo šira, jer se emocionalni faktor sagledava kroz drugačiju prizmu i njegov efekat se procenjuje u sadejstvu sa drugim uzročnicima, kao što su nasleđe, ishrana, nedovoljna zdravstvena kultura i izloženost hroničnom stresu.

- Sindrom hroničnog umora često imitira neka endokrinološka oboljenja. Ovo je kompleksni poremećaj, u čijoj osnovi je uvek psihosocijalni stresogeni faktor, koji najverovatnije onemogućava fiziološku reakciju na stres, dovodeći između ostalog i do poremećaja regulacije sna – upozorava dr Dragana Tomić-Naglić.

Pripremila: Ljubica Petrović;

„Vojvođansko zdravlje” urađeno je pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo