VOJNI ROK KOŠTA Evo kolika je cena za nemačku PRIVREDU, sledi im PAD
BERLIN: Ponovno uvođenje vojne obaveze moglo bi koštati nemačku privredu do 70 milijardi evra, zaključuje se u najnovijoj analizi Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena.
Studija je istraživala tri scenarija ponovnog uvođenja vojnog roka i njihove efekte na privredu.
Ako regrutacija bude uticala na celu generaciju, očekuje se da će nemački BDP pasti za 1,6 odsto, odnosno za skoro 70 milijardi evra.
U slučaju da se regrutacija, kao nekad u Nemačkoj, primenjuje na nešto manje od četvrtine određene starosne grupe, privreda bi mogla da padne za 0,4 odsto, dakle za 17 milijardi evra.
Ako bude regrutovano samo pet odsto pripadnika određene generacije, ekonomija će prema proceni pasti za 0,1 odsto, to jest za tri milijarde evra.
Ovi troškovi nastaju pre svega zbog toga što bi mladi ljudi kasnije počeli da stiču znanja, veštine i imovinu.
"Bilo bi logičnije da se, umesto regrutacije, nemačkim oružanim snagama obezbedi više finansijskih sredstava kako bi bile privlačnije kao poslodavac i mogle da ponude vojnicima veće plate", smatra istraživač IFO Panu Poutvara.
Ovo rešenje bi dodatno opteretilo državni budžet, ali bi ipak bilo znatno isplativije za privredu od ponovnog uvođenja vojne obaveze.
Pored toga, troškovi regrutacije ne bi bili ravnomerno raspoređeni u društvu, već bi ih prvenstveno snosili sami vojni obveznici, dodaje se u studiji.
Vojna služba primorava regrute da prilagode svoje planove obrazovanja i karijere i time negativno utiče na njihove prihode i potrošnju, a istovremeno nema nikakve negativne posledice na ostatak populacije koji ne podleže regrutaciji.
"Ova činjenica može da objasni zbog čega je uvođenje vojne obaveze posebno popularno među onim starosnim grupama koje zbog svojih godina ne bi išle u vojsku", navodi vojni ekspert IFO Marsel Šleper.