VELIKA ZDRAVSTVENA KRIZA: EVO koje nam se bolesti VRAĆAJU NA VELIKA VRATA

Poslednjih godina Grčka, Češka i Albanija izgubile su status zemalja u kojima su boginje iskorenjene. Prošle godine Velika Britanija imala je najveći broj zaraženih od sifilisa od 1948. godine.

Pad stope vakcinacije, promene u ponašanju i prehrambenim navikama kao i klimatske promene, pridoneli su povratku zaraznih bolesti za koje se donedavno smatralo da su ostale zaboravljene u nekom mračnijem, nerazvenijem istorijskom dobu. Da stvar bude još gora, bakterije postaju sve otpornije na antibiotike, što znači da je ugrožena njfikasnost lekova koji su transformisali ssvremenu medicinu i eliminisali pogubne bakterije.

Malarija nije uvek bila bolest koja se javljala samo u tropskim regijama Afrike, Azije i Latinske Amerike. Slučajevi su zabeleženi u močvarnim područjima Pariza i uz londonsku reku Temzu. Italijanska Sardinija imala je oko 300 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika krajem 1800-ih. Europa je uspela da iskoreni malariju posleratnim programom prskanja insekticidima, isušivanjem močvara i terapijama lekovima. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) izdao je sada upozorenje o nekoliko lokalnih slučajeva malarije, dok je čelnik Globalnog fonda za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije Piter Sends rekao da bi s porastom ekstremnih vremenskih nepogoda u Evropi, Stari kontinent 'mogao videti povratak malarije', prenosi Jutarnji list.

Tešku kožnu bolest gubu, koju su mnogi videli samo na filmovima i u udžbenicima, sada bi mogli da iskusimo i na sopstvenoj koži. Novi izveštaj CDC-a pokazuje da je lepra postala endemična na jugoistoku SAD. Broj prijavljenih slučajeva više se nego udvostručio u poslednjoj deceniji, dok se nezdrav način života i loše upravljanje pandemijom okrivljuje za njen porast. Istorijski gledano, vlada je slala ljude s leprom na udaljena karantinska ostrva, poznata kao kolonije gubavaca. Sada se može izlečiti višemesečnom terapijom lekovima, a rano otkrivanje može izbeći invaliditet.

Boginje su jedna od najzaraznijih ljudskih virusnih bolesti, koje su se pojavljivale u talasima epidemije svake dve do tri godine, uzrokujući više od dva miliona smrtnih slučajeva. Sve se promenilo kada je tzv. otac modernih vakcina Džon Frenklin Enders razvio vakcinu. Prva vakcina odobrena je za upotrebu 1963, i nakon toga usledilo je široko rasprostranjena vakcinacija protiv boginja. Ali, s obzirom na to da je ta virusna bolest toliko zarazna, u jednoj populaciji mora biti vakcinisano više od 95 posto ljudi, kako bi se zaustavilo širenje bolesti. Kako pada broj vakcinisani, tako raste i broj slučajeva. Samo u dva meseca ove godine već je bilo 900 slučajeva boginja u Evropi, premašujući ukupni broj iz 2022. godine.

Još jedna bolest koja je praktički bila 'istrebljena', a sada se ponovno vraća je - sifilis. Sifilis ili boginje polno je prenosiva bolest koja se može lečiti penicilinom ako se otkrije rano. U kasnom 18. veku, procenjuje se da je svaki peti stanovnik Londona imao sifilis do svojih srednjih 30-ih. Broj zaraženih sifilisom dramatično se smanjio nakon 1940. zbog široke dostupnosti penicilina. Međutim, u 21. veku dolazi do povećanog rasta broja slučajeva na području Evrope. Samo u Velikoj Britaniji prošle godine zabeležena su 8692 slučaja, što je najveći godišnji broj od 1948. godine. Broj slučajeva raste i u drugim državama, s najvećom stopom rasta na Malti i u Irskoj.

Problem koji sve više pogađa savremene zajednice je i giht. To je bolna upala zglobova kod koje se oko zglobova, često nožnog palca, stvaraju mali kristali urata. Poslednjih godina zabeležen je povećan broj slučajeva širom sveta, s tim da SAD i Kanada imaju najveći porast prevalencije gihta između 1990. i 2017. godine. Neki od razloga zašto ljudi dobijaju giht je genetska sklonost, prekomerna telesna težina, zdravstveni problemi, poput visokog krvnog pritiska i dijabetesa, konzumacija hrane bogate fruktozom i konzumacija velikih količina alkohola.