Velika droplja uz orla krstaša kritično ugrožena vrsta

Kada govorimo o pticama naše zemlje, prema rečima predsednika Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milana Ružića, ustanovljene su kategorije ugroženosti, koje su definisane i opisane i u Crvenoj knjizi faune Srbije - Ptice.

- Vrlo su nam bitne kritično ugrožene vrste, za koje postoji ogromna verovatnoća da će u vrlo brzo nestati zbog izuzetno malih populacija - priča Ružić. - Uvek prvo pominjemo veliku droplju, orla krstaša i još neke vrste, jer kada pravimo planove unutar Društva, one su nam uvek u vrhu. Kritičan status doživeli su i riđovrati gnjurac, crni ibis, riđa lunja, stepski soko koji je tipičan za Vojvodinu i izuzetno je značajan. Osim što ima visok status ugroženosti u svetu, kao i u regionu, odnosno Evropi, u Srbiji je takođe kritično ugrožen, iako kod nas boravi najveći procenat evropske populacije. Stoga je naša odgovornost ogromna.

Sledeća kategorija su vrste koje su ugrožene, a prema Ružićevim rečima, tu spada veliki tetreb, najveća divlja koka koja živi u Evropi i naseljava očuvana izolovana planinska staništa, čisto četinarska ili četinarsko - lišćarska. U Srbiji ima svega nekoliko desetina jedinki na Tari, Staroj planini, Kopaoniku, Goliji, Šar planini i Prokletijama.

- Sabljarka je iz velike grupacije šljunkarica i ugrožena je vrsta, živi uglavnom na području Vojvodine - kaže naš sagovornik. - Status ugroženih imaju i mala čigra, mala sova (relativno skoro dokazana kao gnezdarica u Srbiji), zatim ritska sova, koja se gnezdi samo na području Vojvodine, patuljasti orao, eja livadarka, kratkoprsti kobac, crna lunja (ostalo je izuzetno malo parova, možda 30 u Srbiji), kao i troprsti detlić, puzgavac (vrsta koja živi u svega nekoliko klisura u Srbiji). Tu su i planinska ušata ševa, crvenokljuna galica i crnoglavi galeb. Mala čigra je vrsta koja je drastično ugrožena zbog kopanja šljunka zarad ogromnih potreba građevinske industrije.

Kako kaže, treća kategorija ugroženosti su ranjive vrste, jer se suočavaju sa visokom verovatnoćom nestajanja u prirodi, zbog naglog opadanja brojnosti populacije, fragmentacije staništa i slično. U Srbiji se sa takvom sudbinom suočavaju crnovrati gnjurac, jarebica, golub dupljaš...

- U kategoriji skoro ugroženih vrsta u Srbiji prisutne su crna roda, čaplja kašikara i beloglavi sup koji nam je vrlo značajan - kazao je Ružić. - Živi u svega tri do četiri kolonije u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji. U poslednjih 30 godina se radi na njegovoj zaštiti, te se tako vide pomaci, ne samo kod nas, već i u regionu. Ali ima tu još dosta posla. Orao belorepan je pre tri decenije živeo kod nas sa 15 parova, dok danas, zahvaljujući aktivnoj zaštiti čuvanja gnezda i odličnoj saradnji sa šumarimauspeli smo da povećamo brojnost na  skoro 150 parova. Treba spomenuti i modrovranu, jer smo radeći na Crvenoj knjizi ptica Srbije otkrili da je do pre 30 godina bila kritično ugrožena, sa svega desetak parova na području Vojvodine. Sada je skoro ugrožena, jer su naše kolege, iz okoline Subotice pre svega iz Udruženja “Riparija”, počeli da primenjuju metode aktivne zaštite, koje smo kasnije i mi počeli koristiti.

Kako je objasnio, postavljanjem drvenih kutija za gnežđenje na stablima i banderama sada u Srbiji živi 300 parova i to je ubedljivo najuspešniji primer zaštite neke vrste kod nas, makar ptica.

Prema Ružićevim rečima, sivi soko je jedna od najbolje proučenih vrsta na planeti. Kosmopolita, živi na svim kontinentima i vrlo uspešna vrsta u svim krajevima, ali u Srbiji spada i kategoriju ugroženih vrsta, jer se prirodno hrani golubovima, stoga je pod stalnim pritiskom golubara hobista. U Srbiji nema ni 40 parova, stoga ima tendenciju da vrlo brzo pređe u kritično ugroženu vrstu. Interesantno je da, kada je ceo svet gubio sivog sokola zbog otrova poput DDT - a, mi smo ga uspeli očuvati, a sada, zbog strašnog pritiska čoveka gubimo tu vrstu, dok su je druge zemlje uspele vratiti.

 Ivana Bakmaz