UZ VELIKI KAŠALJ, SUOČAVAMO SE I SA MORBILIMA Preti nam epidemija malih boginja
Epidemija malih boginja stigla je u naš komšiluk, odnosno proglašena je u Rumuniji i delu Bosne i Hercegovina. Epidemiolog profesor dr Mioljub Ristić iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Vojvodine kaže kako niko ne može da predvidi vreme pojave epidemije morbila u našoj zemlji, tim pre što su obuhvati imunizacijom protiv morbila tokom više godina niži od potrebnih 95 odsto.
- Prema podacima kojima raspolažemo, obuhvat prvom dozom MMR vakcine u AP Vojvodini tokom 2022. godine je bio 84,5 odsto, a drugom dozom (pred polazak u školu) bio je 90 odsto. Tokom iste godine, obuhvat prvom dozom MMR vakcine u Gradu Novom Sadu je bio svega 74 odsto, a drugom dozom 79 procenata – navodi profesor Ristić i dodaje kako su podaci o obuhvatima imunizacijom vakcinama iz kalendara dece za 2023. godinu za teritoriju AP Vojvodine u fazi prikupljanja i obrade.
Po njegovim rečima, padom obuhvata imunizacijom protiv morbila stvaraju se uslovi za izbijanje epidemije ove bolesti. To je bio scenario u svim prethodnim epidemijama morbila.
Kalendar obaveznih imunizacija
Odmah po rođenju, odnosno u prvom mesecu života bebe treba da dobiju BSG (be-se-že) i prvu doza HB (protiv hepatitisa B) i HBIG (ona se daje kod akcidenta sa infektivnim materijalom i kod novorođenčadi HbsAg pozitivnih majki, po preporuci u prvih 12 sati, u dozi koju propisuje proizvođač). U drugom mesecu života se ponovo daje ova vakcina. U trećem mesecu života, najbolje odmah po navršenom drugom mesecu, bebe dobijaju prvu dozu tri vakcine, i to DTP (vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja koja sadrži toksoide difterije i tetanusa i inaktivisanu korpuskulu Bordetella pertusis), OPV (živa oralna tritipna polio vakcina protiv dečije paralize, koja sadrži sva tri tipa živa oslabljena poliovirusa) te Hib (konjugovana vakcina protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B). Druga doza ove tri vakcine se daje ponovo sa tri i po meseca. Do šestog meseca se daje treća doza ove tri vakcine, kao i treće doza HB vakcine.
Od 12. do navršenog 15. meseca života daje se MMR vakcina (vakcina protiv malih boginja, zaušaka i crvenke - rubeole koja sadrži žive ali oslabljene viruse malih boginja, zaušaka i crvenke). Od 17. do navršenog 24. meseca života bebe treba da dobiju prvu revakcinu za DTP i OPV.
U sedmoj godini, pre upisa u prvi razred osnovne škole, deca dobijaju revakcinu za MMR i drugu revakcinu za OPV i DT (vakcina protiv difterije i tetanusa koja sadrži toksoide difterije i tetanusa). U 12. godini života deca dobijaju tri doze HB ukoliko ona nije ranije primljena (nulti mesec, posle mesec dana i posle 6 meseci). U 14. godini, u završnom razredu osnovne škole, deca dobijaju treću revakcinu OPV i DT (vakcina protiv difterije i tetanusa).
Odrasli na svakih 10 godina od 30. godine na dalje, dobijaju vakcinu TT (protiv tetanusa). Kako napominju na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, oostoje i vakcine koje se daju po kliničkoj indikaciji (hepatitis B, pneumokok, meningokok) i ekspoziciji (hepatitis B i besnilo).
– Epidemija morbila je ozbiljna pretnja javnom zdravlju. Ne treba ići daleko pa se setiti prethodne velike, najmasovnije epidemije morbila u našoj zemlji za poslednjih 30 godina, u kojoj je tokom 2017/18 zvanično bilo više od 5.800 obolelih. U toj epidemiji, 95 odsto obolelih su bili nevakcinisani ili nepotpuno vakcinisani ili nepoznatog vakcinalnog statusa. Svaki treći je bio hospitalizovan, a umrlo je čak 15 naših građana – upozorava dr Ristić.
Profesor napominje i kako je tek sa izbijanjem ove epidemije naglo porasla svest građana o potrebi hitne vakcinacije sve prethodno nevakcinisane dece, pa je tako, na primer, na teritoriji Doma zdravlja Novi Sad za vreme trajanja epidemije morbila (oktobar 2017-april 2018) aplikovano dva puta više doza MMR vakcine nego u istom periodu prethodne 2016/17. godine, kada nije bilo epidemije.
– Pomenuta velika epidemija morbila je prošla, pa su i navike neodvođenja dece na vakcinaciju ponovo vraćene. Ovaj vid sprovođenja imunizacije, koji se temelji na inicijativi pokrenutoj strahom, a ne svešću o obaveznosti vakcinacije i zdravstvene koristi za pojedinaca i zajednicu, neće biti dovoljan da eliminišemo male boginje, ni mi, ni ostatak sveta – ističe prof. Ristić.
Svesni činjenice da živimo u eri infodemije, treba ipak izdvojiti i zapamtiti podatak da vakcine spašavaju živote, ne ugrožavaju ga – ističe sagovornik „Dnevnika”. Uzimajući u obzir najčešće razloge roditelja za odlaganje vakcinacije različitim vakcinama, trebalo bi još jednom istaći da su neželjene reakcije nakon vakcinacije uglavnom blage, lokalnog tipa i prolaze bez terapije.
- Teže neželjene reakcije nakon vakcinacije, od kojih roditelji strepe, toliko su retke, da je rizik od njih jedva u nivou rizika od udara groma. Prema tome, zaštitimo našu decu na vreme svim vakcinama iz kalendara imunizacije i obezbedimo uslove da u budućnosti i naša deca i njihova deca žive bez pojave onih zaraznih bolesti od kojih su naši savremenici i stariji obolevali i umirali – ističe dr Ristić i napominje kako izuzetno veliku ulogu u obezbeđivanju informacija od značaja o vakcinama imaju, pre svih, pedijatri, ali i svi mediji.
Ljubica Petrović