Urban-Preks: Da o gradskim poplavama znamo sve i na vreme

To je i jedan od vrednih i korisnih primera saradnje akademske zajednice – fakulteta, s odgovornom zajednicom i, u ovom slučaju, preduzećem zaduženim za komunalne poslove. Koristi od celog projekta trebalo bi da imaju i građani pojedinačno jer će brže i kvalitetnije biti obaveštavani o nailasku i posledicama ekstremnih padavina u naseljenim mestima i gradovima. Juče je ovaj projekat koji ulazi u završnu fazu predstavljen stručnoj javnosti i nadležnima u Novom Sadu

Urban - preks je zajednički projekat Srbije i Mađarske, s ciljem da pratimo i idemo u susret onome što nam donose klimatske promene i kojima već svedočimo. Konkretno, projekat je vezan za ekstremne padavine koje su deo tih klimatskih promena, kaže rukovodilac projekta s Prirodno - matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu dr Stevan Savić.

Kako dodaje, najbitniji cilj jeste kreiranje modela rane najave, na osnovu čije prognoze možemo videti da li će intenzitet padavina biti toliko jak da će doći do pojava urbanih, odnosno pluvijalnih poplava u Novom Sadu i Segedinu.

To jeste sezonski problem kada nakon intenzivnih padavina imamo pluvijalne poplave koje izazivaju probleme u funkcionisanju infrastrukture i saobraćaju, u kretanju stanovništva. U najkraćem, reč je o kvalitetnom monitoringu koji bi trebalo da predupredi veće štete koje se javljaju usled padavina, objašnjava dr Savić.

Kako nam je rekao, ovaj prekogranični projekat košta 750.000 evra i traje dve  godine.

Ostalo je još pet meseci da stvari privodimo kraju. Do septembra sve mora da funkcioniše, a projekat se završava krajem oktobra. Želimo da kroz ovaj sistem koji ćemo sada implementirati pokažemo da je to moguće primeniti i da to pre svega treba lokalnim samoupravama. Vodovod i kanalizacija Novi Sad je naš partner, inače zadužen za rešavanje odvođenja voda. Nakon završetka projekta, ceo sistem što se tiče mreže padavina, i dalje će biti u nadležnosti PMF-a, a kada je u pitanju deo prognoze, sistem rane najave, to će održavati kolege iz Segedina. Nakon projekta nećemo imati velike troškove. Biće potrebno održavanje mreže mernih stanica, ali ne u prve dve-tri godine, sem ako na njima ne bude nekih spolja izazvanih fizičkih oštećenja, kaže dr Savić.

Dr Tamaš Gal, rukovodilac projekta s Univerziteta u Segedinu, navodi tri cilja ovog projekta:

Prvi je postavljanje i razvoj monitorske mreže, jedne u Novom Sadu i jedne u Segedinu. Postavili smo skoro sve merne stanice, ali nam je potrebno da uradimo dosta poslova stvari oko prenosa podataka. Drugi cilj je uspostavljanje sistema vremenske prognoze. Delom je to u nadležnosti Univerziteta u Segedinu. Taj sistem je u funkciji od januara ove godine, a sada radimo na onlajn interfejsu, da bi vremenska prognoza bila dostupna svim građanima Srbije i Mađarske. Treći zadatak nam je da razvijemo nove strategije kako da izalazimo na kraj s poplavama u urbanim oblastima. Svi ovi radovi su u toku i očekujem da ćemo ovoga leta imati vrlo lepe rezultate, a  svi će moći da ih vide na našoj veb stranici, kaže Gal.

Gvozden Perković, direktor JKP „Vodovod i kanalizacija Novi Sad“ kao partner u projektu kaže da se očekuje da će se blagovremeno dolaziti do podataka o intenzitetu ekstremnih padavina po regonima u gradu.

Kada dođe do velikih padavina u Novom Sadu imamo tri depresije koje su neodbranjive: kod „Merkura“, u Kisačkoj i Temerinskoj ulici. Preksinoć je naš sistem radio savršeno, a i nisu ni bile toliko velike padavine. Međutim, kada naiđu one ekstremne, nijedan sistem u svetu ne može da propusti tu količnu vode. Tada bi se saobraćaj, uz informacije koje dobije na vreme, organizovao na drugi način. Nama je ovo prvi put da tako nešto radimo. Videćemo kakvi su efekti kada to zaživi i o tome ćemo obavestiti javnost. Trudićemo se da to iskoristimo da poboljšamo i unapredimo naš sistem. U ovoj oblasti to je prva saradnja s fakultetom, s kojim inače sarađujemo, kaže Perković.

V. Crnjanski