UPOTREBA DUVANA GODIŠNJE ODNESE 15.000 ŽIVOTA Srbija uvodi SKRINING ZA RANO OTKRIVANJE RAKA PLUĆA

U Srbiji najmanje 15.000 ljudi godišnje umire kao posledica upotrebe duvana, navode u Institutu za javno zdravlje „Batut“. Povodom svetskog dana bez duvanskog dima, Udruženje za borbu protiv raka pluća „Punim Plućima” organizovalo je edukativno druženje pod sloganom „Danas nam je DUVAN dan” uz pokroviteljstvo Ministarstva zdravlja.

- Prevashodni cilj Udruženja „Punim plućima“ je da smanjimo konzumaciju cigareta kod dece i mladih i da pošaljemo jasnu poruku javnosti o štetnosti duvanskog dima. Što se tiče raka pluća, država je dosta toga uradila za pacijente nabavkom dodatnih skenera, bronhoskopa, ali i na proširenju indikacija za dobijanje savremenih terapija. Ipak, radujemo se najavi da će i u našoj zemlji zaživeti skrining na rano otkrivanje raka pluća. Potrebe za tim su ogromne - rekla je Olja Ćorović iz Udruženja „Punim plućima”.

Odavno je poznato da je pušenje direktno povezano sa nastankom raka pluća, od kojeg u našoj zemlji svakodnevno umre 13 osoba. Po tome je Srbija među vodećim zemljama u Evropi. Međutim, uprkos činjenici da su više od 90 odsto obolelih od raka pluća pušači, zabrinjavajuće je da broj onih koji konzumiraju duvan u našoj zemlji stalno raste, a pogotovu među mlađim generacijama.

Trećina stanovništva puši

Više od trećine odraslog stanovništva povremeno ili svakodnevno puši cigarete, a u najvećem procentu duvan konzumiraju osobe starosti između 35 i 44 godine. To su najnoviji podaci istraživanja Instituta za javno zdravlje „Batut”, o upotrebi duvanskih i srodnih proizvoda sprovedenog u Srbiji tokom decembra 2023. godine.

- Rizici od pušenja su praktično vezani za nastanak karcinoma, kardiovaskularne i respiratorne bolesti i niza drugih zdravstvenih problema koji su dominantno izraženi kod pušača, upravo kao posledica duvanskog dima. Takođe, uvek postoji veća verovatnoća da će kod pušača nastupiti prevremena smrt u odnosu na nepušače. U duvanskom dimu ima više od 7.000 različitih hemijskih supstanci. Od toga najmanje je 250 štetnih, a 70 je čak kancerogenih. Direktno imamo pušenje kao posledicu pojave raka pluća, ali i hronične opstruktivne bolesti pluća – upozorila je dr Sanja Dimić Janjić, pomoćnica direktora Klinike za pulmologiju UKC Srbije.

Od karcinoma pluća u Srbiji godišnje oboli gotovo 7.000, a na žalost umre više od 5.000 osoba. Jedan od najvažnijih preduslova uspešnog lečenja, je rano otkrivanje raka pluća, što u Srbiji nije slučaj, jer se kod više od 70 odsto pacijenata otkrije u poslednjem stadijumu, kada su šanse za uspešno izlečenje gotovo iscrpljene.

- Srbija sigurno ima mogućnost da započne skrining pluća kod rizične populacije ljudi, a to su pušači stariji od 50 godina. Na taj način možemo da očekujemo da ćemo značajno doprineti ranoj dijagnostici raka pluća. Skriningom ćemo pokušati da sprečimo da nam se pacijenti javljaju u četvrtom stadijumu bolesti, kada je hirurško lečenje nemoguće. To je i smisao skrininga, za koji se nadam da će početi što pre da se spovodi kod nas i za koji smo mi tehnički, logistički i stručno potpuno spremni – poručuje dr Spasoje Popević, zamenik direktora Klinike za pulmologiju UKC Srbije.

LJ. Petrović