Ukidanje psihologa i defektologa greška
Umesto da unapređuje sistem novim zakonskim i podzakonskim aktima, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolškog razvoja stvara dodatnu pometnju
i doprinosi urušavanju preostalih suštinskih vrednosti obrazovnog sistema. Novi Pravilnici o finansiranju osnovnih i srednjih škola, nastali iz pokušaja da se, navodno, određene kategorije zaposlenih „bolje rasporede u sistemu“ prava su slika nepoznavanja realnog stanja u školama i realnih potreba srpskog školstva; poručuju iz Resora za obrazovni sistem Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije u svom saopštenju.
Iz Unije sindikata podsećaju na to da je poslednji pravilnik stigao u škole uveliko nakon početka ove školske 2015/2016. godine da su, nakon ukazivanja na očigledne nedostatke, popravljani i dorađivani, ali da se u suštini nije mnogo toga popravilo.
“U škole su stigla dva potpuno neusaglašena dokumenta, skrpljena kao Frankenštajn, jer izgledaju kao da nisu pisani ne u istoj zgradi, već ni na istom kontinentu! Zajednička im je restriktivnost i odsustvo uvažavanja stanja u školama jer se delom istiskuju bibliotekari i medijatekari, a značajno se redukuje i potreba za stručnim saradnicima, administrativnim i pomoćnim radnicima”, kažu u Uniji i ističu da “će uštede koje će država ostvariti primenom ovakvih pravilnika biti simbolične, a šteta znatno veća, jer će direktno uticati na smanjivanje kvaliteta rada škola”.
Ovim pravilnicima desetkuju se bibliotekari u zemlji u kojoj su već godinama katastrofalni rezultati u oblasti razumevanja pročitanog i funkcionalne pismenosti.Takođe, redukovanje stručnih saradnika sprovodi se u vreme kada postoji veliki broj učenika iz razorenih porodica i kada je nasilje u porastu.
Najveći zločin koji se čini novim pravilnicima svakako predstavlja smanjivanje (koje u nekim školama dovodi do ukidanja) procenata psihologa i defektologa u školama. Paradoksalna je činjenica da se to čini paralelno s veoma glasnom promocijom inkluzije u srpskim školama u koje se bez ikakve zadrške upisuju deca s najrazličitijim tipovima smetnji u razvoju (od ozbiljnih zdravstvenih dijagnoza do poremećaja u ponašanju). Ko će, ako ne defektolozi i logopedi, da bar malo pomogne nastavnicima i učiteljima u procesu diferencijacije zahteva prema mogućnostima dece obuhvaćene inkluzijom - pitanje je, koje između ostalih u svom saopštenju postavalja Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije.
V. C.