Ugradnjom implanta vraćaju sluh
Filip Sertić ima 25 godina i od rođenja ima oštećen sluh, a od druge godine nosi slušni aparat. Uprkos tome, ovaj momak je završio redovno osnovnu i srednju školu i upisao fakultet, a naučio je i da govori, što je retkost kod osoba oštećenog sluha.
- Jedini u porodici imam oštećen sluh i uvek sam bio okružen čujućim ljudima. To mi je dalo prednost, jer sam uspeo da razvijem govor, ali mi nije uvek bilo lako da pratim nastavu. Ja čitam sa usana, a aparati za sluh su ranije bili slabiji, pa sam od 100 izgovorenih reči, mogao da čujem 10. Ostalo sam čitao sa usana. Aparati mi više nisu pomagali, došlo je do granice do koje mogu da mi pomognu. Morao sam više puta da pitam ono što ne razumem i uvek sam morao da budem koncentrisan - ispričao je ovaj mladić za “Dnevnik” i napomenuo kako čuje ritam muzike, ali reči nemože da čuje.
Njemu je u Klinici za ORL i hirurgiju glave i vrata Kliničkog centra Vojvodine ove nedelje, 8. juna, ugrađen kohlearni implant. Filip se nada da će ovaj aparat pomoći da bolje čuje.
- Očekujem od operacije da mi olakša život, da on bude kvalitetniji, da jasnije i bolje čujem, ali da završim fakultet i radim u farmaceutskoj industriji - poželeo je Filip Sertić, koji bi danas trebalo da napusti bolnicu i ode kući.
Načelnik Odeljenja za otologiju Klinike za ORL profesor dr Dragan Dankuc kaže kako je kohlearna implementacija veštačka stimulacija početnog neurona slušnog živca kod osoba koje imaju teško senzori-neuralno oštećenje sluha. Tu slušni aparati ne mogu da pojačaju zvuk i da na taj način omoguće detetu da čuje i razvije normalan govor.
- U određenim slučajevima ugradnja kohlearnog implanta je opravdana i kod starije dece i odraslih kod kojih je došlo do naglog ili postepenog gubitka sluha. Klinički centar Vojvodine je prvi kohlearni implant ugradio 26. novembra 2002. godine - kaže dr Dankuc koji je i operisao mladog Filipa Sertića.
Prema njegovim rečima, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) je prepoznao program kohlearne implementacije i omogućio finansiranje i nabavku kohlearnih implanta od 2005. godine i to i za decu i za odrasle osobe do navršenih 26 godina.
- U ovom periodu u Klinici za ORL operisana su 154 pacijenta, uglavnom mlađe dece, od dve do tri godine - naglasio je dr Dankuc.
Kako objašnjava, prošle godine je nabavka kohlearnih implanta centralizovana od strane RFZO i 26. juna je završen tender, kojim su obezbeđeni kohlearni implanti za sve kliničke centre u Srbiji i to KC Srbije, KC Niš, KC Vojvodine i Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vojkan Čupić”. Za vreme epidemije kovid-19 klinički centri nisu mogli u svakom trenutku da ugrađuju kohlearne implante, jer su kovid odeljenja bila smeštena na klinikama.
- Kohlearni impalnt košta više od dva miliona dinara, a operacija traje oko dva i po sata. U pitanju je vrhunski precizna intervencija, jer zahteva otvaranje unutrašnjeg uha i postavljanje dvadesetdvokanalne elektrode u unutrašnje uho, odnosno u kohleu - istakao je dr Dankuc.
- U Klinici za ORL Kliničkog centra Vojvodine u tom perodu je ugrađno devet kohlearnih implanata, od ukupno 11 odobrenih. Poslednja je bila 8. juna, kadaje kohlearni implant ugrađen Filipu, koji je imao progresivno oštećenje sluha, više sa desne strane, gde je i ugrađen implant - napominje dr Dankuc.
Kohlearni implant omogućava da pacijenti čuju, razumeju govor, da deca nauče pravilan izgovor, pohađaju redovnu osnovnu i srednju školu, kao i fakultet, da slušaju muziku, koriste mobilni telefon i imaju dobar kvalitet života, te da budu ravnopravni sa ostalim ljudima.
- Prvo se radi operacija i ugrađuje implant, a njegovo uključivanje i povezivanje sa spoljnim procesorom je posle mesec dana, kada počinje prva stimulacija zvukom, koja je uslovljena električnim podražajima kohlearnog nerva. Kod dece mlađeg uzrasta se sprovodi habilitacija, odnosno uspostavlja se nedostajuća slušna funkcija, u toku nekoliko godina, pa sve do polaska deteta u redovnu školu. Što se ranije oporavi, to je bolje, a tendencija je da se kod potpuno gluve dece operacija uradi u najranijem uzrastu, kako bi podstakli stimulaciju moždanih centara za analizu zvuka, a samim tim i slušanje - objasnio je dr Dankuc i dodao kako se oštećenje sluha javlja kod jednog deteta na hiljadu rođene dece.
Kod odraslih osoba, koji su dugo bez stimulacije zvukom, moždani centri za sluh gube sposobnost analize zvuka i kod tih gluvonemih osoba se ne preporučuje ugradnja kohlearnog implanta. U slučaju progresivnog slabljenja sluha kod odraslih koji su koristili slušni aparat koji pojačava sluh, plasticitet mozga je
očuvan, te je u slučaju gubitka sluha opravdana ugradnja kohlearnog implanta.
LJ. Petrović