U znak sećanja na Perta Omčikusa komemoracija u SANU
BEOGRAD: Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje likovne i muzičke umetnosti održala je danas komemorativni skup posvećen uspomeni na preminulog redovnog člana SANU Petra Omčikusa (1925-2019).
O ličnosti i delu redovnog člana SANU Petra Omčikusa govorili su akademik Milan Lojanica, sekretar Odeljenja likovne i muzičke umnjtnosti sanu, akademik Dušan Otašević, upravnik Galerije likovne i muzičke umetnosti SANU, profesorka Lidija Merenik i profesor Jerko Denegri.
Akademik Lojanica je podsetio da je Omčikus preminuo u 93. godini života u Beogradu koji je smatrao svojim gradom iako je rođen u Sušaku, delu Rijeke gde je zavoleo prostranstvo i plavetnulo Jadrana.
U kratrkom rezimeu Omcikusovog života, akademik Lojanica je istakao da je najpre upisao školu za primenjenu umetnost da bi po završetku rata upisao Likovnu akademiju u klasi zajedno sa grupom mladih koji nisu hteli da slede nametnuti socijalisticki realizam i tako se formirala Zadarska grupa koja je napustila akademsko obrazovanje u Beogradu.
Lojanica je izrazio žaljenje što sve više umetnika iz te posleratne generacije, koja je, kako je rekao, spasla čast srpskom slikarstvu odlazi i nabrojao je umetnike akademike poput Dade Đurića, Ljube Popovića, Bate Mihajlovicah, Miće Popovića, Vlade Veličkovića...
Na tu temu se osvrnuo i akademik Otašević konstatujući da ostajemo sve sirpomašniji za umetnike osvedočenih vrednosti, a nijedan se nije odrekao svog pasosa i domovine i niko od njih se nije posvađa sa zavičajem, iako su svi najviše vremena živeli u Parizu.
Omčikus je, rekao je je Otašević, svojim delima znacajno doprineo srpskoj umetnosti druge polovine 20. veka.
Mererenik, koja je autorka monografije o Petru Omčikusu, navela je da je prvu samostalnu izložbu Omčikus imao 1952. godine, a da je ukupno imao više od 60 samostalnih izložbi i učestvovao na više od 170 kolektivnih.
Prva retrospektiva priređena mu je 1985. godine u Muzeju suvremene umetnosti u Beogradu, gde je 1989. godine organizovana velika retrospektivna izložba za koju je 1990. dobio Politikinu nagradu za slikarstvo iz Fonda "Vladislav Ribnikar".
Omčikus je potom izlagao i u palati Uneska u Parizu - izložba "Petar Omčikus. Slike i skulpture" (Pierre Omcikous. Peintures et sculptures) održana je u sali "Izgubljenih koraka" početkom 1992.
U Galeriji SANU predstavio se 2012. godine retrospektivnom izložbom portreta, prvom posle 14 godina u tom izložbenom prostoru. Portreti su nastali u rasponu od više od 60 godina, a prikupljeni su iz muzejskih i privatnih zbirki širom sveta. Kako je tada Omčikus naveo, modeli su mu bili pre svega ljudi sa izraženim crtama lica, a slikao je i prijatelje, i poznate ličnosti, kao što su Ivo Andrić, Lazar Trifunović, Nikša Stipčević, Miloš Crnjanski...
Retrospektiva u Galeriji SANU organizovana je bila u saradnji sa Fondacijom "Kosara Bokšan-Petar Omčikus" i otvorena je krajem 2011. u Mihizovoj ulici na Dorćolu, u prostoru koji je Omčikus kupio od prodaje pariskog ateljea svoje supruge Kosare Bokšan (1925-2009), takođe istaknute umetnice.
"Gotovo je nepremostivi zadatak da se jedna tako životna biografija i toliko složeno slikarsko delo kao što je Petra Omčikusa pokuša da svede na nužno sažeti prigodni osvrt podsećanja na njegovu ukupnuumetničku ostavštinu", ovim rečima je započeo svoje obraćanje Jerko Denegri.
Kako je naveo, postalo je već uobičajeno da se celina Ocikusovog opusa može podeliti na dva dela vremenski neujednačena, ali sa stanovišta istorijsko-umetničkih razmatranja problemski gotovo jednako vrednih.
"To je rani i polazno beogradski period i naredni višedecenijski pariski, prekidan povremeno, a potom sve učestalijim dolascima u sredinu umetničkog početka, da bi napokon taj opus bio zaključen konačnim uključenjem u istoriju srpske umetnosti druge polovine 20. veka", rekao je Denegri.
On je ponovio i dopunio već ranije iznete podatke o Omčikusovom umetničkom putu od Zadarske grupe, preko Grupe 11, koju je on osnovao, do pariskog perioda gde su ga uvrstili u Seforovu antologiju apstraktnog slikarstva i izložbom u Gran Paleu 1972. godine, koju je ugledni francuski kritičar nazvao "olujnim slikarstvom".
Na kraju komemoracije prikazan je insert iz dokumentarnog filma o Omčikusu gde umetnik kaže: "Ne pripadam ni jednom umetničkom pravcu, ja pripadam pravcu da želim da slikam".
