U Vrnjačkoj Banji počeo skup srpskog pravosuđa 

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević poručio je sudijama da je efikasnost u radu i rešavanje predmeta u razumnom roku osnovni za poštovanje osnovnih prava.

Zbog toga, sudija ima obavezu da se stalno usavršava kako bi pružio adekvatnu sudsku zastitu, rekao je Milojević na otvarajući skup.

Ministarka pravde nela Kuburović poručila je sudijama da je ministarstvo pravde, poštujući preporuke Venecijanske komisije, Nacrtom ustavnih amandmana znatno povećalo ustavnu materiju na uštrb zakonske materije u pitanjima statusa sudija, kako bi se ojačala sudijska nezavisnost.

"Osnova sudijske nezavisnosti je materijalna ili supstancijalna nezavisnost sudije. Ona znači da je sudija podređen jedino zakonu i da njegovo suđenje i odlučivanje isključivo zavisi od toga kako sudija razume zakon, odnosno kako će primeniti zakon na konkretno utvrđeno činjenično stanje”, navela je Kuburović.

Tako se, kako je dodala, stvara ekskluzivni trougao koji čine sudija, građani i zakon, u koji niko ne može ući, izuzev višeg suda u postupku po pravnim lekovima.

Nagrade sudovima za efikasnost

Viši sud u Beogradu dobitnik je prve nagrade, koju dodeljuje Vrhovni kasacioni sud u kategoriji ''Povećanje broja ukupno rešenih predmeta u sudu u odnosu na isti period prethodne godine''.

Drugu nagradu u istoj katerogiji dobio je Viši sud u Vranju a treću Prekršajni sud u Novom Sadu, saopšteno je danas u Vrnjačkoj Banji na otvaranju savetovanja sudija "Sudijski dani 2018".

U kategoriji ''Povećanje broja rešenih starih predmeta u sudu u odnosu na isti period prethodne godine'', prvu nagradu je dobio Osnovni sud u Kragujevcu, drugu Osnovni sudu u Nišu, a treću Privredni sud u Novom Sadu.

Priznanja za doprinos unapređenju efikasnosti i kvalitetu sudskog sistema dodeljena su Višem sudu u Kraljevu, Višem sudu u Užicu, Višem sudu u Nišu, Osnovnom sudu u Kragujevcu, Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Osnovnom sudu u Novom Sadu, Osnovnom sudu u Leskovcu, Trećem osnovnom sudu u Beogradu, Osnovnom sudu u Knjaževcu, Privrednom sudu u Beogradu, Privrednom sudu u Kragujevcu, Prekršajnom sudu u Pančevu.

Vrhovni kasacioni sud je posebna priznanja za efikasno upravljanje sudom dodelio Osnovnom sudu u Subotici i Višem sudu u Čačku, a priznanja za inovacije koje su doprinele poboljšanju rada suda Drugom osnovnom sudu u Beogradu i Osnovnom sudu u Pančevu.

Dobitnike nagrada i priznanja jednoglasno je izabrala Komisija Vrhovnog kasacionog za dodelu nagrada i priznanja na osnovu prijava sudova.

"Komisija je odlučujući o dodeli nagrada i priznanja cenila rezultate rada prvostepenih sudova u pretežno sudećim materijama u prvih šest meseci 2017. godine, na kraju 2017. godine i u prvih šest meseci 2018. godine prema izveštajima dostavljenim Vrhovnom kasacionom sudu, imajući u vidu i udeo broja zastarelih predmeta u ukupnom broju rešenih predmeta", navodi se u obrazloženju odluke u koju je Tanjug imao uvid.

"Supstancijalna nezavisnost garantuje sudijama slobodu savesti, omogućava jednakost građana pred zakonom i otelotvoruje Aristotelovo načelo da ''ići sudiji, znači ići pravdi”, rekla je ministarka.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici istakao je važnost vladavine prava i napomenuo da je to jedan od prioriteta u toku pregovora Srbije za priključenje Evropskoj uniji.

Pregovori u poglavlju 23 koji se tiču pravosuđa, tokom dve godine su dali značajne rezultate u reformi pravosuđa, ocenio je Fabrici, napominjući da je najvažnije da građani Srbije osete boljitke koje reforme i usklađivanje sa evropskim zkaonodavstvom treba da donese.

Zbog toga je sudijama poručio da adekvatno primenjuju zakone i obezbede vladavinu prava u državi.

Ambasador Velike Britanije Denis Kif rekao je da Britanija napušta EU sa kojom je bila povezana 45 godina, jer to vidi kao svoju veliku šansu za inovacije i napredak.

“Naš izlazak ne znači manje podrške za Srbiju. Naprotiv, mi ćemo Srbiju u potpunosti podržavati na putu ka EU”, rekao je Kif, podsećajući da je premijerka Velike Britanije Tereza Mej nedavno najavila novi paket podrške za zemlje Zapadnog balkana što podrazumeva i finansijsku pomoć za pravosuđe.

Na skupu su govorili i šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio, predsednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica, predsednik Vrgovnog suda Slovenije Damjan Floračić i drugi.

Tokom tri dana radnog skupa, sudije krivične, parnične, prekršajne i upravne materije, imaće priliku da prodiskutuju sve aktuelene teme u srpskom pravosuđu.

U agendi savetovanja su, pored ostalog, paneli posvećeni izazovima sudija u borbi protiv korupcije, zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ujednačavanju sudske prakse, nepristrasnosti sudova u funkciji prava na pravično suđenje, odnosu redovnog i ustavnog sudstva u krivičnoj materiji, kao i pretpostavki nevinosti i komentarisanju sudskih presuda u medijima.

Savetuvanju prisustvuje više stotina sudija iz svih sudova u Srbiji, ali i njihove kolege pravnici, advokati, tužzioci, profesori, kako iz Srbije tako iz regiona.

Inicijativa Vlade za izmenu Ustava do kraja oktobra

Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da očekuje da će Vlada do kraja oktobra uputiti Narodnoj skupštini inicijativu za izmenu Ustava u oblasti pravosuđa, istovremeno ukazujući na novine kojima se jačaju garancije sudijske nezavisnosti.

"Ukoliko poslanici usvoje inicijativu dvotrećinskom većinom, može se započeti rad na finalnom prelogu amandmana”, navela je Kuburović na otvaranju savetovanja sudija “Sudijski dani 2018", u Vrnjačkoj Banji.

Ukazujući da naš važeći Ustav nije na najbolji način uredio sudijsku nezavisnost, Kuburović je istakla da je upravo zato Nacrt amandmana na Ustav, koje je pripremilo Ministarstvo pravde poštujući preporuke Venecijanske komisije, znatno povećao ustavnu materiju na uštrb zakonske materije u pitanjima statusa sudija.

Takođe, promenjen je i sastav Visokog saveta sudstva, a norme o njemu znatno su obimnije od onih koje sadrži važeći Ustav, navela je ona.

"Ova konstitualizacija mnogih pitanja koja su po važećem Ustavu prepuštena zakonodavnoj vlasti, jeste izraz naše težnje da se osnaži nezavisnost sudija", poručila je ministarka.

Ona je precizirala da Nacrt amandmana definiše stalnost sudija kao neprekidno vršenje sudijske funkcije od prvog izbora za sudiju do navršetka radnog veka, čime se ukida rešenje iz važećeg Ustava, prema kome se lice prvi put bira na sudijsku funkciju na tri godine. 

"Narodna skupština, koja po važećem Ustavu bira sudije na probu, više ne drži ''ulaznicu'' u red sudija i ne odlučuje o početku sudijske karijere. I sudije i predsednike sudova, prema nacrtu amandmana, bira Visoki savet sudstva", navela je Kuburović.

Nacrt amandmana je predvideo i da sudija može biti premešten u drugi sud samo svojom voljom, a protiv svoje volje - samo ako bude ukinut sud u kome vrši funkciju. 

"U tom slučaju, sudiji ne prestaje funkcija, već se on premešta u drugi sud iste vrste i stepena ili drugi sud istog stepena (ako se ukida vrsta suda), pri čemu ima pravo da izabere platu koja je po njega povoljnija", navela je Kuburović ukazujući da se sudijama se povodom odluke o premeštaju jemči pravo žalbe koju podnosi Vrhovnom sudu Srbije. 

Ona je istakla da su pomenute novine samo neke od velikih novina koje snažno treba da ojačaju stalnost i nepremestivost sudija. 

Ministarka pravde je ukazala da je sama procedura izmene našeg Ustava je komplikovana i zahteva vreme.

"Nadam se da će Vlada kraja oktobra uputiti Narodnoj skupštini inicijativu za izmenu Ustava, i ukoliko to poslanici potvrde dvotrećinskom većinom, može se započeti rad na finalnom prelogu amandmana. Podsetiću vas da je skupštinski Odbor za ustavna pitanja nadležan da izradi taj predlog, uz organizovanje javne debate i javnih slušanja. Ukoliko narodni poslanici dvotrećinskom većinom usvoje izmene Ustava, onda amandmani idu na verifikaciju kod građana Srbiije putem referenduma", ukazala je ministarka.

Ona je istakla da čvrsto stoji iza stava da nacrt, koji je izradilo Ministarstvo pravde uvažavajući preporuke Venecijanske komisije i veliki broj predloga struke, garantuje visok stepen sudijske nezavisnosti i profesionalnosti sa jedne strane, ali i njene odgovornosti sa druge.

Kuburović je predočila sudijama I da je Ministarstvu pravde dostavljena inicijativa predsednika Prekršajnog suda u Beogradu za izmenu Zakona o prekršajima u delu koji propisuje rok zastarelosti izvršenja kazne, odnosno zaštitne mere.

"Ova inicijativa je utemeljena, te sam mišljenja da su intervencije nužne. Privredni apelacioni sud inicirao je izmene Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kako bi se otklonila neprimenjivost pojedinih odredaba u vezi sa stečajnim postupkom, te će Ministarstvo raditi na izmenama i ovog Zakona", napomenula je Kuburović.

Ona je podsetila i da je jačanje sistema e-Pravosuđadeo reforme pravosudnog sistema u cilju unapređenja njegove efikasnosti i kvaliteta. "Uvođenjem Pravosudnog informacionog sistema za elektronsku razmenu podataka između pravosudnih i drugih državnih organa, sa ciljem ubrzanja postupaka, a indirektno radi povećanja pouzdanosti statističkih izveštaja, još jednom se pokazalo nastojanje Ministarstva pravde da obezbedi pravosuđu moderne uslove za rad", navela je ona ukazujući na veliki odziv sudova.

Do 5. oktobra sudovi su, kako je navela, ukupno uputili 136.899 upita, koji bi inače bili poslati u papirnoj formi - poštom, te prouzrokovali papirnu formu odgovora i troškove poštarine.

"Zahvaljujući elektronskom načinu slanja upita, ušteđeno je samo na poštarini preko 12 miliona dinara", istakla je Kuburović. 

Svoje obraćanje sudijama na savetovanju Kuburović je završila nadom u poboljšanje efikasnosti i kvaliteta pravde.

"Verujem da smo svi posvećeni istom cilju, a to je uspostavljanje pravosuđa kojim će pre svega biti zadovoljni građani, a koje se zasniva na evropskim standardima, uz potpuno poštovanje i uvažavanje domaće pravne tradicije".