U Vojvodini više nema liste čekanja za kateterizaciju
„Zahvaljujući radu lekara i medicinskih sestara, u Vojvodini više nemamo listu čekanja za kardiovaskularne procedure, odnosno interventne kardiološke procedure, a pre dve godine na listi čekanja za kateterizaciju bilo je više od 1.000 ljudi. Više niko ne čeka na hitnu koronarografiju“, rekao je pokrajinski sekretar za zdravstvo docent dr Zoran Gojković, otvarajući dvodnevni simpozijum mladih interventnih kardiologa u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.
Posao kardiologa, naročito interventnih, zahtevan je, stresan, stalno su izloženi zračenju.
„Sve manje lekara želi da se bavi ovako teškim poslom koji podrazumeva spasavanje ljudskih života. Zato je na nama da im obezbedimo edukaciju i usavršavanje, kao i rad na opremi koja je u skladu sa svetskim trendovima. Naročito u intreventnim procedurama je važno da postoji tehnološki napredna oprema“, istakao je dr Gojković i dodao da je u četiri zdravstvena centra koja imaju angio sale u Vojvodini, ove godine urađeno više od 8.500 intervencija i nikada nije urađeno više procedura na koronarnim krvnim sudovima.
Bolesti srca i dalje su na prvom mestu po smrtnosti u Vojvodini. Najveći problem u Pokrajini predstavljalo je to što su svi srčani bolesnici upućivani u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, jer u drugim gradovima nije bilo uslova za lečenje srčanih oboljenja, što je za posledicu imalo stvaranje dugih lista čekanja. Gojković je naveo da s otvaranjem angio sala u Somboru, Subotici i Zrenjaninu, kao i s novim načinom rada na Institutu za kardiovaskularne bolesti, u Vojvodini nema lista čekanja za kateterizaciju.
U Vojvodini trenutno ima pet angio sala za kardiološke pacijente, a Gojković je najavio da se nabavlja i šesta, koja će biti u Institutu za KVB u Sremskoj Kamenici. Ocenio je da je time rešen gorući problem i naveo da Vojvodina ima još tri angio sale, dve neurološke i jednu na Institutu za plućne bolesti.
Edukacije značajne mladim lekarima
Dragana Dabović je mlada doktorka koja je na specijalizaciji i tri godine radi kao klinički lekar na Institutu. Gledajući angiografije, zainteresovala se za ovu oblast, a smatra da su edukacije značajne, jer su mladi lekari u prilici da vide intervencijei nauče kako se one izvode.
„Ovaj simpozijum je prilika da mladi ljudi uče od svojih kolega, crpe znanje od njih i budu spremni da nas ubuduće leče“, kazao je dr Gojković.
Upravnik Klinike za kardiologiju Instituta docent dr Ilija Srdanović istakao je da je dobro što postoji blagi trend pada broja obolelih, ali da je loše što u apsolutnim brojkama još uvek visoka stopa i oboljevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti u Vojvodini i Srbiji.
„Ove bolesti dominantno pogađaju stariju populaciju, ali postoji i određeni broj mladih koji oboljevaju, što je zbog lošeg stila života. Interventni kardiolozi su poslednji bedem u odbrani od bolesti, a važni su i koraci pre toga, a to su zdravstveno prosvećenje građana, kao i kvalitetan rad u primarnim i sekundarnim zdravstvenim ustanovama“, naveo je dr Srdanović.
Simpozijum mladih interventnih kardiologa Srbije je drugi skup koji je posvećen mladim lekarima i okupio je doktore iz celog regiona, naše zemlje, Hrvatske, Crne Gore i Republike Srpske. Ove godine akcenat mladim stručnjacima biće stvaranje STEMI mreža u Srbiji i regionu.
„Akreditovano je više od 100 učesnika i interesovanje je veliko, a učestvuju lekari, kao i medicinske sestre i tehničari koji rade u angio kabinetima. Dvodnevni skup podeljen je u dve tematske jedinice: prvog dana tema je koronarna patologija, a drugog dana struktura bolesti srca“, ispričao je dr Srdanović.
LJ. Petrović